Кошаркашки клуб Напредак ЈКП остварио је бар три историјска успеха у року од годину дана. Клуб је испрва изборио пласман у Кошаркашку лигу Србије, онда опстао у истој, да би се напослетку пласирао и у Суперлигу Србије. Ових дана, прволигаш из Алексинца приводи крају припреме за нову сезону. Пуно је повода да разговарамо са једним од најзаслужнијих за Напреткове успехе, тренером Небојшом Раичевићем.
Са Напретком улазите у 4. узастопну сезону. Како се Небојша Раичевић данас осећа у Алексинцу?
– Осећам се као домаћин. Ја сам овде, ето, четврту сезону. Реткост је у нашој кошарци да један тренер толики период проведе на клупи неког тима. Овде сам упознао добре људе и стекао пријатеље са којима сарађујем дуги низ година, мислим на обострано задовољство. Прва наша сезона у клубу протекла је у знаку ставбилизације истог. У другој сезони, на опште изненађење свих, пласирали смо се у КЛС лигу. Касније, многима смо личили на екипу која ће се одмах вратити у нижи ранг, но ми смо се пласирали у Суперлигу Србије. Само ми је због Алексинца и људи који овде толико воле кошарку жао што се та Суперлига није одиграла. Они су то заслужили, због своје историје и традиције коју има кошаркашки клуб Напредак.
Како протичу последњи дани припрема, колико сте задовољни учињеним у протеклих месец и по дана?
– Сви смо се јако зажелели лопте и рада. Мислим да смо пандемијом вируса корона ми спортисти највише погођени. Највише од свих смо издржали без рада и игре, али се нисмо жалили. Ето, дошло је време да се поново окупимо. Припремамо се већ 45 дана и мислим да радимо доста добро и надамо се добрим резултатима.
У којој мери сте остварили оно што сте планирали у овом прелазном року?
– Искрено, екипу смо саставили онако како смо желели. Ангажовали смо Ћирковића, Саичића, Драшковића, младог Костића. Вратили смо нашег Шикмана, који због обавеза према војсци није био сам нама у претходне две сезоне. Један од повратника је и млади Алексинчанин, Андрија Митровић. Добили смо два огромна појачања у виду Ђорђа Симеуновића и Миленка Вељковића, који су са Напретком потписали отворене Уговоре. Наш договор је да, док буду без ангажмана, буду овде и помогну алексиначком клубу да оствари што бољи резултат. Такође, да помогнемо и ми њима да се ваљано припреме за будуће изазове у неким јачим лигама. Од староседелаца, ту су Никола и Димитрије Раичевић, Богавац, Станковић, Каралић, Петровић и Јеремић. Мислим да заиста имамо добар тим и да нам је ростер попуњен онако како треба.
С обзиром на одличан деби у КЛС-у и Напретков висок пласман на табели, очекивано су порасла очекивања у алексиначкој јавности. Штавише, због свега наведеног, мало ко од противника ће олако схватити Ваш тим. Колико Вам је драго због тога, а колико то ствара притисак Вама и Вашем тиму?
– Притиска увек има. Ко год се налази на позицији тренера у било ком клубу, сигурно да осећа дозу притиска и једну велику одговорност. Ја од тога не бежим, у такве ствари се упуштам крајње искрено. Напредак је прошле сезоне играо добро, мислим да нам је недостајало и мало среће да остваримо и бољи резултат. Ове сезоне је лига проширена на 16 клубова. Ја сам сигуран да ће бити веома јака и уједначена. Многи играчи су без својих иностраних ангажмана и остали су у земљи.Велики број њих играће за домаће клубове.Три екипе које играју АБА 2 лигу (Слобода, Златибор, Младост) мислим да по квалитету одскачу од осталих. Војводина је направила изузетно добар тим. Верујем да ће бити велики број утакмица у резултатском егалу. Оно у шта сам сигуран, јесте да ми никог нећемо ни потценити ни преценити. Сви који желе да нас победе, мораће добро да се озноје. Онима који нас победе, честитаћемо. Идемо утакмицу по утакмицу, па ћемо видети како ће се све одвијати.
Алексиначка публика се у најбољем светлу представила током прошле сезоне, на чији рачун су стизале похвале из целе Србије. Колико ће публика недостајати Напретку?
– Много ми је жао што их неће бити у хали. Прижељкујем да у скорије време буде дозвољено да макар један проценат гледалаца буде у хали. Верујте, јако је тешко играти без публике. Лакше је бити на тренингу, него играти првенствену утакмицу без присуства људи на трибинама. Клубови као што је наш, затим Слобода или Нови Пазар ће понајвише осетити недостатак подршке са трибина. Да се не наљуте људи из неких других клубова, попут оних у Београду, они неће по том питању осетити драстичну промену јер свакако не играју пред великим бројем навијача. Публици у Алексинцу обећавам да ћемо дати све од себе и борити се за што бољи пласман.
Слободно се може рећи да је ангажовање иностраних играча постао тренд у нашој лиги. Напредак је једна од ретких екипа која одступа од тих токова јер и ове сезоне има тим састављен искључиво од домаћих кошаркаша. Какав је Ваш став о довођењу странаца у наше клубове?
– Ако је Србија “земља кошарке“, сматрам да наша лига не би требало да има иностране кошаркаше, изузев оних који долазе са простора бивше Југославије. Лично се држим тога и радије ћу пружити шансу било ком нашем играчу него неком из иностранства. Немам ништа против тога како то чине у другим клубовима, свако има право да ради онако како мисли да је најбоље. Постоји и та нека прича како су наши играчи скупи, да клубови немају довољно новца за њих. До мене су дошли неки подаци да су неки страни играчи који су дошли у Србију месечно плаћени по 5-6 хиљада евра. Сигуран сам да би многи наши играчи прихватили да играју домаћу лигу за те или знатно мање новце. Сматрам да би по целокупну српску кошарку много боље било да нам играчи играју у нашој, а не по земљама у окружењу. Понављам, ово је искључиво моје мишљење и држаћу се истог где гоб био тренер.
У овој сезони добили смо три екипе из Крагујевца, Краљева и Пирота. Радује ли Вас пласман клубова из различитих региона, који су се претходних година губили на српској кошаркашкој мапи?
– Увек сам за децентрализацију. Кошаркашки клубови из Крагујевца и Краљева имају висок рејтинг и дугу историју.Пирот је, на велику радост свих Пироћанаца и целе наше регије, ушао у лигу административним путем. Желим им сву срећу и да пре свега остану у лиги, јер је то најтеже у дебитантској сезони урадити. Желим да што пре Ниш, Лесковац, мој Крушевац дођу у ову лигу. Мислим да би то било од великог значаја за Србију.Будите сигурни да није ове ситуације са вирусом, да би хале у поменутим градовима биле пуне.Свака част Партизану и Звезди, то су државни пројекти.Клубови са армијом навијача, они су свкако изнад осталих. Мислим да би било много боље за читаву земљу да на високом нивоу имамо ове градове, у којима би се кошарка популаризовала и како би нам стизали неки нови кошаркаши. Надам се да ће и Кошаркашка лига Србије, као наше најјаче домаће такмичење, у будућности добити неког генералног спонзора. На тај начин би свим клубовима било олакшано решавање проблема са којима се сусрећу.