Полагањем цвећа на спомен обележеју жртвама НАТО бомбардовања, данас је у Алексинцу обележена 24. годишњица од агресије овог војног блока на Савезну Републику Југославију.
Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица агресије није нашао на мети. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом. У више наврата под ударом смртоносних НАТО бомби је био Алексинац, претрпевши материјална разарања и ненадокнадив губитак живота својих становника.
Укупно је на Алексинац и околна места, током 11 недеља агресије, испаљено 65 авио-пројектила, на сам град 21, погинуло је и од последица бомбардовања преминуло је 20 цивила, теже и лакше повређено више од стотину. Потпуно је срушено 50, значајно урушено 120, а оштећења претрпело још 688 породичних кућа.
На страдања у нашем граду и на чињеницу да је Алексинац, сразмерно броју становника, био једна од најстрадалијих средина подсетио је и Далибор Радичевић, председник општине Алексинац, у изјави за наш медиј.
‒ Претрпели смо много жртава, претрпели смо огромно материјално разарање. Алексинац је у томе, чини ми се, и по величини и броју становника предњачио, зато смо и данас овде да се сетимо свих оних жртава које су погинуле не само у Алексинцу, пошто ћемо тај дан посебно обележавати него и у целој Србији ‒ каже Радичевић.
Први човек алексиначке локалне самоуправе је истакао да ране још увек нису зацељене и да су губици у људским животима ненадокнадиви.
‒ Након самог бомбардовања Алексинца и разарања која је претрпела општина Алексинац, зграде су обновљене. Није проблем у зградама и ономе што је материјално. Нажалост, људске жртве и животе људи који су настрадали и погинули у нападима на Алексинац, то не можемо вратити ‒ завршио је председник Радичевић.
Деветнаест земаља НАТО-а започело је, на данашњи дан 1999. године, агресију на СР Југославију, дејствујући са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији. О страдању учесника постоје различити подаци. Наше Министарство одбране, је саопштило да је током ваздушне агресије НАТО убијено 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције. Исти извор наводи, да је рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се води као нестало.
Ратни губици НАТО-а у људству и техници су негирани. Руска агенција АПН је тада објавила да је НАТО изгубио преко 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички председник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. да НАТО није претрпео „никакве жртве”.
Када је у питању ратна техника овај сукоб памтиће се и по рушењу легенде о невидљивом америчком бомбардеру. Летелица Ф 117, такозвана „невидљива” до тада симбол супериорности америчке технологије, завршила је у њиви у атару сремског села Буђановаци, оборена од стране наше противваздушне одбране.
Као доказа да је било губитака на страни агресора можда могу да послуже остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила, који се чувају у Музеју ваздухопловства у Београду.