Синоћна представа „Наши преци, једите са нама”, по тексту Горана Миленковића и у режији Стевана Бодроже рађена у копродукцији Првог приградског позоришта Пулс театар из Лазаревца и Народног позоришта „Стерија” из Вршца је последњи такмичарски комад на овогодишњем, осмом Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу. Наступ ансамбла састављеног од глумаца из ова два града на алексинчакој сцени био је специфичан из више разлога. Цела прича која прати заплет у коме мртви, који су се затекли у одређеном међупростору из кога не могу да оду, смештена је за једним конференцијским столом који је уједно и трпеза покојника. За тим великим столом на сцени, осим глумаца, седи и део публике, која је на неки начин и индиректни учесник овог позоришног догађаја.
Целокупну алексиначку позорницу су испунили посетиоци, а део љубитеља позоришта је био смештен на балкону одакле се и могла пратити представа, пошто је из партера било скоро немогуће у потпуности доживети наступ овог глумачког ансамбла. С обзиром да је представа камерног типа, очито да су ограничене њене могућности када је у питању презентација у пуној сали. Део публике је имао проблема да чује говор свих актера, па је то мало отежавало праћење ионако дуге представе од преко два сата.
Њене позитивне стране су, пак, добри светлосни ефекти, луксузна сценографија и емоције које је она изазвала код присутног гледалишта. Осим глумачког умећа, тим емоцијама допринео је и текст који кроз ликове у том међупростору поново пролази кроз сопствене животе суочавајући их са оним што су заувек оставили иза себе на овоземљаском свету, како би мирни могли дефинитивно да „пређу” на другу страну, која је за сад човеку непознаница.
Писац као да је поручио да мртви постоје само ако их памтимо и спомињемо.
‒ Комад је широко поље слободних асоцијација, свако може нешто да извуче из овога. Поента је да морамо да се сећамо – каже Ивана Недељковић, глумица у представи и управница Пулс театра.
‒ Ово је врло сложен текст, врло занимљив и узбудљив. Кажу да је наставак ‘Сабирног центра’. Писан је као комедија, има елемената који су духовити, али ово је једна врло сложена прича која заправо за тему има и то да одговорност наша не престаје након смрти и да ми у овом тренутку морамо да водимо рачуна шта за овог живота радимо да би смо боље пролазили након овог живота. Горан Миленковић је врло занимљив и специфичан писац – додаје глумица, која у комаду игра жртву породичног насиља.
Сам комад је, по мишљењу Угљеше Спасојевића, једног од глумаца, врло чудан и поставља пуно питања.
‒ Добро је за публику да се пита. И сам наш живот састоји се од безброј неких нивоа, нико не зна шта се дешава са нама када умремо. Да ли је то неки рај, нешто лепо, да ли је то неко непрестано прескакање простора, времена – пита се глумац.
Сам концепт, који подразумева да публика буде на сцени, није комплетно реализован због чињенице да се представа игра на фестивалу и да су карте већ раније распродате. Гледалиште представу најбоље доживи када је прати са сцене, а овакав несвакидашњи концепт занимљив је и публици и глумцима.
‒ Из почетка се људи смејуље, имају ту неку реакцију страха, сада је ту неко ко ће да глуми, можда ће да их пипне, можда ће нешто да их пита, све је то природно – каже глумица Милица Стефановић, коју млађа публика зна и по улози у телевизијској серији „Јутро ће променити све”.
На крају остаје утисак да је представа могла бити краћа, а да је редитељ могао избећи дуготрајне нарације глумаца које су и, поред великог њиховог труда, ипак одавале утисак да комад губи на динамици.
Алексинчанка глумица вечери
У комаду „Наши преци, једите са нама” игра и Алексинчанка Маја Јовановић, која тумачи улогу новинарке, касније министарке, која постаје жртва политике. Ђачки парламент Алексиначке гимназије доделио јој је награду за глумицу вечери, а касније се и у одлуци жирија нашла као најбоља млада глумица на фестивалу.
‒ Могу да кажем да сам пресрећна што смо баш са овом представом гостовали у мом родном граду и мене су стварно вечерас преплавиле емоције. Поготово што су ту дошли моји пријатељи, мама, тата, суграђани. Јако сам срећна – рекла је глумица.
Маји ће вечерас бити уручена награда „Душан Дука Јовановић”.
Реакције
Оно што је посебно уочљиво у комаду „Наши преци, једите са нама” јесте млад и врло перспективан ансамбл, сматра Алексинчанин Драгослав Ранђеловић, психолог и глумац.
‒ Представа је специфична и по томе што се у њој појављује једна наша суграђанка, Маја. Мислим да је ово први пут да игра на сцени свог града и по томе нам је ова представа драга. Иначе ово је позориште које је стасало, постало професионално и кренуло путем којим треба да крене, добро је вођено и мени се чини да је пред њим будућност. Морам рећи да нисам одушевљен режијом јер није успела да направи те пикове који су неопходни и чини ми се да је непотребно дуга, да је све то могло збијеније да се каже и покаже. Мало је конференцијска, тако и написана, али има емоцију, тешку емоцију која погађа све нас и мало се тешко гледа баш због тога, што не значи да је лоша – каже Ранђеловић.
Вечерас алексиначки комад
Завесу осмог ПИП-а спустиће комад Виде Огњеновић „Преписка Марине Цветајеве и Бориса Пастернака”, прва представа у продукцији алексиначког фестивала. Комад је базиран на аутентичним писмима између руских књижевника Марине Цветајеве и Бориса Патернака која је са руског на српски превео Владимир Јагличић.
У овој представи играју Слободан Бештић и Јована Тодоровић.
Вечерас ће бити уручена и признања дибитницима награда на осмом ПИП-у.
Фото са насловне: Марко Миладиновић