Пошто је велики број извршних судских решења којa нису далa резултата у смислу материјалних надокнада радницима, с правом се поставља питање где су то они погрешили. Можда нису знали за ону правну изреку „први по времену, јачи у праву” или, пак, нису правно реаговали у по њих најповољнијем тренутку. Очито, људи који су учествовали у стварању тих друштвених предузећа нису успели да из стечајне масе наплате своја потраживања иако су имали судска решења. Да ли су они били исувише сентиментални према предузећу у којем су радили и веровали у његов опоравак и опстанак до последњег тренутка или је ипак било и пречих поверилаца од самих запослених.
‒ Закон о стечају је врло јасан. Када се огласи најпре онај претходни стечајни поступак, а након тога и Привредни суд донесе решење о стечају одређеног друштвеног предузећа, формира се одређена оставинска маса. Извршни ред повериоца је врло јасан, ‘ко је ближе мајци тај се и наједе’. Тај извршни ред повериоца по закону је врло јасно дефинисан, тако да најпре иде држава, Пореска управа, у првом реду су само зараде запослених, али отприлике толико су нагомилани дугови друштвених предузећа да из оставинске масе најпре држава наплати своје – објашњава наш правни извор.
Наш саговорник још додаје да Закон о раду ограничава време током којег се може поднети тужба, као и период за који се може тражити дуговање.
‒ По закону о раду три године имате могућност да покренете поступак пред судом за исплату зараде и само за последње три године. Колико ја знам углавном су то запослени и користили. Морам да кажем да Алексинац стварно има један стручни тим адвоката, људи од знања и струке и није спорно да су запослени успели у судским поступцима да остваре своја права. Али имате ли ви вајду од правоснажног папира, па макар био онај са клаузулом правоснажности и извршности. Јасно је да је то разлог зашто су многи своје захтеве за заштиту покренули пред Европским судом у Стразбуру – напомиње наш извор.
Таква ситуација обесхрабрује многе запослене да своја права потраже на суду, губећи веру да им судска пресуда може омогућити да наплате део својих потраживања. Плаши их и помисао да ће доћи у ситуацију да плате одређене таксе и правну заштиту уз неизвесан крајњи резултат. Међутим, то не треба да обесхрабрује оне раднике којима послодавац редовно не исплаћује зараде јер док још има капитала у фирми, уз добар правни савет и на време поднету тужбу, постоје реалне могућности да се неодговорним газдама стане на пут. Наравно пре судског спора ипак треба покушати да се вансудским поравнањем и договором дође до прихватљивог решења за оштећеног радника.
Овај медијски садржај настао је у оквиру пројекта који је суфинансиран средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.