Центар за културу и уметност из Алексинца је своју издавачку делатност обогатио са још два фототипска издања веома значајна за историографију нашег краја. Једно од њих је Ослобођење „отргнутих” шест нахија 1833. године, аутора Чедомира Марјановића које је штампано давне 1933. године.
Овај професор рођен у Ћуприји 1872. даје сажет, али јасан преглед нашег пропадања од Маричке и Косовске битке до разграничења 1834. године и фактички заокруживање „повратка” ових шест нахија матици, тада Кнежевини Србије. На тридесетак страна јасно се сагледавају међународни и геополитички односи у овом делу Европе, али и спремност и одлучност српског народа да себе учини слободним и да није само „руља” којој су намењена села, а градови резервисани за окупаторе, тада из Турске империје. У тим комешањима своју улогу имају насеља и њихови становници са нашег простора.
Да се ради о даровитом и веома образованом аутору потврдио нам је професор историје из Алексинца Зоран Стевановић, који напомиње да је Марјановић у родном месту и суседном Параћину похађао гимназију, а затим завршио Богословију у Београду, па духовну академију у Кијеву.
− Међутим, желео је да се потпуно усаврши за то време и одлази у Берн на Старокатолички факултет и тамо докторира. Предавао је у више гимназија у Београду, био је професор теологије. Бавио се разним радовима из области историје. Највише је писао о Темнићу, где је уређивао један зборник, „Темнићки зборник” у коме је највише писано о прошлости, културно-историјским споменицима Параћина, Ражња и Ћуприје – каже овај врсан познавалац локалне историје.
И тако нама тачно на 100. годишњицу припајања Алексинца и околине Кнежевини Србији професор Марјановић, тада већ у пензији, подари ово вредно штиво, а ЦКУ 2023. године на 190. годишњицу учини га доступним широј јавности.
Друга публикација, чији је оргинал одштампан давне 1879. године, „Јурмуса и Фатима” или Турска сила сама себе једе, такође, прича о ослобођењу шест округа и о догађајима у периоду од 1832. до 1834. године. Дело је нашег познатог књижевника, публицисте, делимично и политичара, који је дуго година био секретар Министарства просвете и црквених дела, Милана Ђ. Милићевића, који има преко стотину наслова или библијских јединица.
− Дакле, пре ослобођења јужних крајева, а након 1876. године, обилази ослобођена 4 округа: нишки, пиротски, топлички и врањски. Све то уноси у своје дело „Краљевина Србија”. Изузетан публициста. Као што сам рекао на промоцији, обилазио је наше крајеве. Обилазио је Мозгово, зато ћете видети у књизи тако изузетно леп опис села. Ако пратите попис Мозгова из 1863. године, видећете да он наводи фамилије које су тада живеле у време ових великих догађаја − објашњава професор Стевановић, који је имао уводну реч промовишући фототипска издања ових књига.
Алексиначка јавност се са овим подухватом ЦКУ Алексинац, могла упознати 5. јуна, на Дан општине Алексинац, када су она у поподневним сатима и представљена. Пети јун се као Дан општине Алексинац слави од 2003. године, у знак сећања на 5. јун 1833. године, када су Алексинац и околина и званично прикључени Кнежевини Србији. Наиме, Турци су протерани из Алексинца још крајем 1832, од стране ослободиоца под вођством Кнеза Милојка Ивковића.
Ова фототипска издања приредили су Зоран Стевановић и Александар Никезић.