У општини Алексинац из различитих разлога живи један број Руса и Рускиња, који није велики али је приметан. Разлози њиховог боравка су брак, досељавање и посао. И скоро сви они имају лепо мишљење о Алексинцу и околини, често много позитивније од нас самих.
Професорку физике у Алексиначкој гимназији, Ану Јудину, која на билингвалном смеру предаје физику, срели смо приликом обиласка цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу. Она нам каже да је ово њен четврти обилазак места где је погинуо њен земљак у Првом српско – турском рату 1876. године добровољац пуковник Николај Николајевич Рајевски.
Ова професорка иако у нашој гимназији предаје на руском језику на врло течном српском каже да јој ово место значи, због тога што је подсећа на добар и леп однос између Руса и Срба. Трећу годину је она наша суграђанка и само има речи хвале за нас.
‒ То је дубока веза и мислим, да оваква места, много значе како за Русе, тако и за Србе. Алексинчани су много паметни, лепи, активни. Много волим људе из Алексинца и ђаке – са нескривеним симпатијама говори Ана.
На нашу констатацију да нас она види бољима, него што ми сматрамо сами себе и да смо ми, можда, темпераментнији од људи из средине из које долази, професорка без размишљања има одговор.
‒ Прво што увек кажем, људи који живе у Србији, добри су, паметни, воле своју земљу, природу. Ви сте отворени за пријатељство, дружење и то много значи за нас. Много сте темпераментнији од нас и то је добро. То ми не смета, све је у реду. Тако и треба – искрена је ова млада Рускиња.
Оваква позитивна мишљења која долазе не само од људи из иностранства, већ и од осталих грађана Србије, би требало да буду подстицај за све нас, становнике општине Алексинац да појачамо своју одговорност када су у питању јавна хигијена, екологија, неговање културног наслеђа и активнији став према напретку целокупног овог подручја.