Један од важних сегмената ражањске манифестације „Дани купина” је и стручно предавање за пољопривреднике, које је и јуче одржано у сали општине Ражањ под називом „Каква нам пчелиња заједница треба за успешно опрашивање купина?”. Предавач проф. др Нада Плавша, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, нагласила је да је неопходна добра сарадња између пчелара и воћара на одређеним локалитетима и у друштвеним заједницама.
По њеним речима, ако пчелари немају координацију и нису у доброј сарадњи са воћарима и уопште, не само када су у питању воћњаци, него и друге ратарске културе, онда је то лоше по обе стране.
− Мора се водити рачуна да се агротехничке мере раде максимално добро, а да се заштитна средства користе што је могуће мање и само у оном временском периоду када то не смета пчели, односно када није биљка у фази цветања, што, нажалост, некада из незнања или које чега другога, ипак се поткраде и онда имамо значајне губитке. А и тада је јако битно да пчелари знају која је процедура за даље, да се увек мора узети добар и квалитетан узорак у присуству ветеринарске и тржишне инспекције и што пре донети до акредитоване лабораторије која ће урадити испитивање и потврдити сигурно налаз − објашњава ова професорка, нагласивши да гајење пчела представља једну изузетно значајну привредну делатност, пре свега због пчелињих производа, али далеко више због опрашивања.
Суштина овог предавања је била да истакне значај пчеле и када и како треба, као и какву пчелињу заједницу треба донети у купињак или уопште у било коју другу воћарску културу, а где треба извршити опрашивање. Јако је важна и близина пчелињих заједница до воћњака.
− Најбоље је пчеле поставити непосредно у сам воћњак или до 200 метара раздаљине, а свакако до 400 метара се сматра толерантним и прихватљивим. Значи, извршиће се и добро опрашивање и искористиће се нектар и полен који ће пчела узети са биљака које опрашује. Све преко тога, нарочито преко 900 метара или километар или даље, представља јако мали значај везан за опрашивање и свакако за приносе у пчелињој заједници − упозорава проф. др Нада Плавша.
Наша саговорница још додаје да морамо знати да су само одређени број пчела излетнице и поленуше, а то су пчеле које су интересантне за опрашивање. Ако, објашњава она, ми имамо друштво од 50.000 пчела, готово је негде пола или да кажемо мало више од пола су излетнице, а то су пчеле старије од 21 дан.
− Зато је нама јако важно да друштво буде јако и да ми имамо довољан број излетница. А истраживања су показала да чак једно јако друштво од 60.000 пчела даће један и по пута већи принос у односу на 4 слаба друштва од 15.000 пчела, а за та 4 друштва неопходно је много труда и улагања, како финансијских, тако и у раду за разлику од јаког друштва.
На овом предавању нису се могле заобићи ни климатске промене. Ова професорка истиче да климатске промене утичу, пре свега на све нас, и људе, и на популацију и биљног и животињског света, а на пчелињу заједницу утичу првенствено из разлога што је смањена количина хране која је пчелама неопходна за развој.
− Добро је познато да за развој једне пчелиње заједнице у току године је неопходно обезбедити минимум 90 до 100-120 килограма меда и до 30 килограма полена, што се у сваком случају може обезбедити једино ако имамо добре услове. Ако имамо лоше климатске услове, значи паше изостану, првенствено баграмова паше, где је температура потребна да буде између 20 и 30 степени и ноћна не мања од 11 степени, али и друге пашне културе, ако је клима лоша, односно захлађење или превелика суша, опет приноси изостају и пчелиња заједница остаје без хране. А тешко је урадити замену и додатак са шећерним сирупом и другим заменама. Изводљиво јесте физички, али су ефекти далеко мањи − упозорава ова професорка са Новосадског универзитета.