Kada se pomisli na „bekstvo u prirodu” obično su asocijacija umirujuća atmosfera, cvrkut ptica, povetarac i lagana šetnja. Nažalost, često tu idilu naruši prizor divljih deponija koje se sve češće mogu videti van naseljenih mesta širom aleksinačke opštine. Prosto je neverovatno da na putu do atraktivnih prirodnih lokacija kojima obiluje aleksinačka opština skoro da nema šetača, ali zato prizori gomile plastičnih flaša i svakojakog drugog otpada ne manjkaju ni na najnepristupačnijim terenima.
Ko ga je tu ostavio – pitanje je na koje odgovor treba da potraže nadležni. Još bolje je pitanje čime se rukovodi onaj koji krene u najzabitije delove svoje okoline kako bi baš tamo odložio gomilu otpada iz svog domaćinstva.
Od nedavno je organizovanim odnošenjem smeća obuhvaćena teritorija cele opštine, u gradu postoje i kante, odnosno kontejneri za selektivni otpad, ali deo populacije za to nimalo ne mari.
I sve se to dešava, u vreme kada se država uveliko priprema za otvaranje famoznog ekološkog poglavlja 27 za pristupanje Evropskoj uniji, koje se procenjuje kao jedno od najzahtevnijih, a čije zatvaranje po svemu sudeći neće biti lako. Stručnjaci procenjuju da će najveći teret prilagođavanja Srbije standardima Evropske Unije podneti upravo lokalne samouprave.
Možda pojedinci na ovaj način pokušavaju da bojkotuju ulazak u EU, ali pre će biti da se radi samo o bojkotu zdravog razuma. No, verovatno ćemo i u ovom slučaju uspeti da nađemo krivca u drugome. To nam barem polazi za rukom.
Na putu do izletišta Šumatovac i mesta čuvene Šumatovačke bitke u Prvom srpsko-turskom ratu naša ekipa zatekla je nekoliko smetlišta: