У Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији славило се пет државних празника, а последњи у години био је 29. новембар, Дан Републике. Празновао се два дана и то све до 14. новембра 2002. године, када је укинут одлуком Савезне скупштине.
Дан Републике се од Другог светског рата славио на дан када је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године у Јајцу. АВНОЈ је тада конституисан у законодавно и извршно представничко тело Југославије, док је као највиши извршни и наредбодавни орган народне власти конституисан Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је имао сва обележја народне револуционарне владе.
Баш као и Празник рада и Дан младости, и Дан Републике је слављен уз помпу, организоване су свечане академије, почасни плотуни, у домовима културе су се одржавале приредбе, ђаци прваци су постајали пионири, дељено је ордење. Радници су користили прилику да оду до родног села на свињокољ или на краће путовање.
Са распадом СФРЈ у свим њеним републикама је престало обележавање 29. новембра, осим у СР Југославији. Од 1997. године 29. новембар се у СРЈ празновао као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република.
Овај датум је последњи пут био нерадан 2001. године, а наредне је укинут одлуком Савезне скупштине.