Хоће ли се у Алексинцу поново учити словеначки језик као што је то био случај осамдесетих година прошлог века, зависи од броја заинтересованих за школу словеначког језика коју су синоћ представили чланови Друштва словеначко-српског пријатељства „Здравица” из Ниша.
Представљајући друштво које је основано 2015. године председница Соња Николић је истакла да је један од циљева друштва очувања и обнова културне традиције и привредног живота припадника словеначке мањине Нишавског округа, као и неговања и унапређења пријатељских, националних, културних и економских веза са припадницима српске заједнице. Поред школе словеначког језика, друштво реализује бројне пројекте и има добру сарадњу са општинама Бабушница и Бела Паланка. Председница „Здравице” је изразила наду да ће алексиначка општина бити следећа са којом ће сарађивати.
‒ Свако од полазника сам одлучује да ли ће да учи почетни или напредни курс, у зависности да ли жели да обнови знање језика или да га научи због школовања, студирања или запошљавања у Словенији – рекла је Соња Николић и нагласила да школарина износи 2000 динара што је заправо чланарина у „Здравици” на годишњем нивоу.
Члан Управног одбора „Здравице” Бобан Петковић је рекао да су се одлучили за Алексинац због чињенице да на овим просторима живе потомци Словенаца који су се својевремено доселили и запослили у Алексиначком руднику.
‒ Било би добро да грађани Србије искористе уговор који су потписале Србија и Словенија о бесплатном студирању и школовању. Словенија пружа низ погодности за студирање, од тога да је боравишна виза бесплатна за време школовања, преко бесплатног смештаја до могућности да радите док сте на студијама. Многе предности доноси и то што је Словенија чланица ЕУ. Студирање би било знатно олакшано уколико имате неку подлогу и зато је добро да из Србије понесете знање словеначког језика како не бисте поред студирања издвајали време и за учење језика ‒ навео је Бобан Петковић.
Школа словеначког језика у Нишу ради од 2016. године. Настава се одржава кроз два часа недељно и одвија се по књизи коју је објавио Филозофски факултет из Љубљане.
‒ Моја препорука је да млади људи који планирају да студирају у Словенији почну што раније да уче језик, јер ће им знатно лакше бити са основним предзнањем. Иначе, постоји доста сличности између словеначког и српског. Словеначки је мало конзервативнији јер није долазило до неких гласовних промена као у српском. За разлику од српског, словеначки језик има шест падежа јер нема вокатив – рекао је између осталог Марко Блажеј, предавач у школи словеначког језика.
Детаљније информације око уписа, заинтересовани могу сазнати на Фејсбук страници Друштва словеначко-српског пријатељства „Здравица” и у алексиначком Центру за културу и уметност.