Повећано интересовање за задругарство

У протекла два дана у Кални подно Старе планине одржана је конференција „Развојни потенцијали задругарства у 2022. години“ коју су заједнички организовали Задружни савез Србије, Задружни савез јужне Србије, Општи савез за пољопривреду и рурални развој и редакција Агро Југ-а.

Ово је била прилика да се на самом почетку 2022. године представе актуелности у задругарству, иницијативе, истраживања и идеје на којима раде задружни савези.

Иначе, Задружни савез Србије ближи се 130. годишњици од оснивања, а да задруге имају будућност може се поткрепити са чињеницом да су у претходној 2021. години, и поред пандемије,  потешкоћа, ценовних диспаритета, регистроване 194 нове задруге. Да је опет повећано интересовање за удруживањем потврдио нам је и Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије.

− Пошто је Задружни савет Србије стално присутан на терену, уочили смо да је јако значајно када пољопривредници препознају значај удруживања да се укрупне, да створе један континуиран задружни производ који, ако је намењен извозу, то би онда било идеално да пронађе своје тржиште. Задругарима је Локална самоуправа јако значајна  и све више локалних самоуправа препознаје значај задругарства и удруживања на економским принципима својих пољопривредника. Тако да су они један од значајних фактора, а ту смо ми у Задружном савезу да пружимо информацију, да промовишемо добре примере задружне праксе. Помажемо и што се тиче програма, ту су факултети, институти. Наравно, ту је и партнерски однос са Министарством привреде, пољопривреде, бриге о селу и у тој синергији постижу се резултати − казао је овом приликом Михаиловић.

Оно што је још значајно и што су из Задружног савеза уочили радом на терену, то су три елемента, знање, и не само знање и едукација, већ трансфер информација, трансфер нових технологија, добрих примера са нашег терена и из Европе који се могу применити код нас. На другом месту већ поменуте задруге. Треће место је сточарска производња, јер без сточарства нема развоја пољопривреде. Тако да су то та три елемента која треба да погурају наша села и целу нашу државу, сматра Михаиловић.

Овај скуп је била јединствена прилика да се фирмира и Удружење новинара пољопривреде. Досадашња два удружења која постоје у Србији нису имала капацитете да обрате пажњу на колегинице и колеге у области пољопривреде који су јужније од Саве и Дунава, нарочито на југ Србије, запад и исток. То је велики проблем који се одражавао и на комплетно извештавање о пољопривреди.

− То је нека моја лична иниијатива, вишегодишња, од неке 2014.године сам указивао на ту проблематику у остала два удружења где сам повремени и био члан. Дошли смо до тога да је респектабилан и састав скупштине, да имамо чланове из свих крајева Србије, Војводине, Београда, са запада Србије, са истока, са југа Србије − рекао је Јован Јовановић из Агро Југ-а.

Након конститутивне седнице одлучено је да седиште удружења буде у Нишу само формално и оно што је битно је да се о пољопривреди пише што више. То је уједно и слоган удрућења, да се значај пољопривреде нагласи у свим другим областима живота.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

5 × 4 =