Dejan Zejnula, predsednik pokreta „Pravo na život – Meri”, je iskoristio ražanjski „Bazar zdravljaˮ da ukaže na probleme u vezi funkcionisanja Hitne pomoći. Kako nam je objasnio, organizacija na čijem je čelu Dejan sprovodi akciju, odnosno projekat koji je podržan od švajcarske vlade i AKT-a i zalaže se za donošenje zakona o Hitnoj pomoći. On smatra da je ne samo u Beogradu, nego i po celoj Srbiji Hitna pomoć dosta neuređena jedna oblast i ona se bavi predhospitalnim zbrinjavanjem, a svi zakoni u Srbiji koji postoje bave se bolničkim zbrinjavanjem.
‒ Sami postupci i procedure rada nisu dovoljno jasni, a veliki problem su i manja mesta koja po sadašnjem zakonu nemaju pravo na osnivanje službi Hitne pomoći, što je na neki način i diskriminacija građana koji žive u tim naseljima. Tako da smo mi u okviru projekta koji sprovodimo počeli pisanje jednog nacrta, predloga nacrta zakona koji ćemo uz pomoć poslanika Milije Miletića pokušati da predložimo Narodnoj skupštini na usvajanje kako bi jednostavno Srbija dobila jedan zakon o Hitnoj pomoći ‒ kaže ovaj aktivista.
Inače ime Dejana Zejnula se pre dve godine našlo u štampi nakon što je 19. aprila te 2020. godine izgubio suprugu usred vanrednog stanja i najdužeg policijskog časa u Srbiji. Od tada, Dejan uporno ponavlja svoje pitanje: da li bi njegova supruga danas bila živa da joj je pomoć brže ukazana i da je Hitna pomoć došla odmah, a ne tek posle drugog poziva?
U Ražnju nema službe Hitne pomoći već to obavljaju ostale službe u okviru tamošnjeg Doma zdravlja. U Aleksincu postoji služba, ali ona pokriva veliku teritoriju sa relativno malim brojem stanovnika za veći broj ekipa, pa je kadrovski ograničena. Mali broj ekipa za obiman posao. Sve ovo ukazuje na značaj službe Hitne pomoći naročito kada se ima u vidu sve starije stanovništvo, koje je u seoskim područjima prepušteno samo sebi.