Дејан Зејнула, председник покрета „Право на живот – Мери”, је искористио ражањски „Базар здрављаˮ да укаже на проблеме у вези функционисања Хитне помоћи. Како нам је објаснио, организација на чијем је челу Дејан спроводи акцију, односно пројекат који је подржан од швајцарске владе и АКТ-а и залаже се за доношење закона о Хитној помоћи. Он сматра да је не само у Београду, него и по целој Србији Хитна помоћ доста неуређена једна област и она се бави предхоспиталним збрињавањем, а сви закони у Србији који постоје баве се болничким збрињавањем.
‒ Сами поступци и процедуре рада нису довољно јасни, а велики проблем су и мања места која по садашњем закону немају право на оснивање служби Хитне помоћи, што је на неки начин и дискриминација грађана који живе у тим насељима. Тако да смо ми у оквиру пројекта који спроводимо почели писање једног нацрта, предлога нацрта закона који ћемо уз помоћ посланика Милије Милетића покушати да предложимо Народној скупштини на усвајање како би једноставно Србија добила један закон о Хитној помоћи ‒ каже овај активиста.
Иначе име Дејана Зејнула се пре две године нашло у штампи након што је 19. априла те 2020. године изгубио супругу усред ванредног стања и најдужег полицијског часа у Србији. Од тада, Дејан упорно понавља своје питање: да ли би његова супруга данас била жива да јој је помоћ брже указана и да је Хитна помоћ дошла одмах, а не тек после другог позива?
У Ражњу нема службе Хитне помоћи већ то обављају остале службе у оквиру тамошњег Дома здравља. У Алексинцу постоји служба, али она покрива велику територију са релативно малим бројем становника за већи број екипа, па је кадровски ограничена. Мали број екипа за обиман посао. Све ово указује на значај службе Хитне помоћи нарочито када се има у виду све старије становништво, које је у сеоским подручјима препуштено само себи.