Pešaci su jedna od najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju. Naročito osobe preko 65 godina i deca. Zato vozači imaju moralnu, ali i zakonsku obavezu da zaštite pešake. Kod određenog broja vozača, naročito onih koji su vozačku dozvolu stekli pre par decenija postoji nedoumica kako da se ponašaju kada nailaze na pešački prelaz.
Iako je zakonodavac u jednom članu predvideo da pešak treba da se uveri da može bezbedno da pređe, ipak je njegovo neprikosnoveno pravo prvenstva kada ima nameru da pređe, kada prelazi i kada je na pešačkom prelazu.
Ivan Petrović, član Savet za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima opštine Aleksinac nam je pojasnio razlike između starog i novog Zakona o bezbednosti saobraćaja.
‒ Ranije kad smo mi polagali vozački ispit, prednost je imao pešak koji je stupio ili stupa na pešački prelaz. Sada se zakon promenio u tom smislu da pešak ima pravo prvenstva prolaza kada je stupio, stupa na pešački prelaz i pokazuje nameru da pređe. Zakonodavac nažalost nije jasno precizirao šta znači pokazivanje namere da se pređe preko pešačkog prelaza ‒ objašnjava Petrović.
On još dodaje da je na raznim seminarima kojima je prisustvovao Agencija za bezbednost u saobraćaju imala posebne teme oko toga, kako treba da edukujemo buduće vozače.
‒ Koračanje prema pešačkom prelazu je pokazivanje namere. Onda, stajanje na trotoaru licem okrenutim na suprotnu stranu trotoara je pokazivanje namere. Zbog toga je i savetovano da se kod svakog pešačkog prelaza smanji brzina kretanja vozila da bi vozač mogao da se uveri kakve su namere pešaka koji se nalaze u blizini pešačkog prelaza. Naročito postoji opasnost da se deca iznenada opredele, ako su leđima okrenuta pešačkom prelazu, za prelazak i automatski stiču prednost. Smanjenje brzine u zavisnosti od uslova koji vladaju na raskrsnici, da se smanji brzina da bi, kao što zakon kaže, vozač mogao blagovremeno da zaustavi vozilo ukoliko dođe do pojave pešaka u blizini pešačkog prelaza – kaže naš sagovornik uz napomenu da su ova podsećanja dragocena naročito za one koji su polagali pre 15 i više godina.
Očito da mi vozači praktično, kada prilazimo pešačkom prelazu, ne smemo da ometamo njihovo kretanje.
‒ Pešak ne sme niti da ubrza zbog nas, a pogotovo ne da se zaustavi prilikom prelaza pešačkog prelaza, jer to se smatra ugrožavanjem. Ukoliko se zaustavi, to je direktno ugrožavanje pešaka na pešačkom prelazu. U svakom slučaju treba biti oprezan, mada kod nas ne postoji apsolutna prednost kod prelaska pešaka, jer je zakonodavac u jednom članu predvideo da pešak treba da se uveri da može bezbedno da pređe ‒ objašnjava Petrović.
Ali, on zaključuje da je pešacima ipak dato daleko veće, uslovno rečeno pravo, jer ipak su oni ugrožena kategorija učesnika u saobraćaju, kao i biciklisti.
‒ Ipak su oni najranjivija grupa, a ako već prelaze preko pešačkog prelaza i pokazuju nameru da poštuju pravila saobraćaja, onda mi vozači moramo da im omogućimo da svoja prava ostvare bez stresa ‒ završava naš sagovornik.
Pešačeva namera da pređe preko pešačkog prelaza se u mnogim zemljama izuzetno poštuje i za kršenje tih normi sleduju velike kazne. Autor ovih redova se seća 2010. godine i italijanske Verone kada se okrenuo prema pešačkom prelazu gledajući preko puta neku građevinu. Velika kolona se odjednom zaustavila jer su vozači ovo ponašanje protumačili kao moju nameru da pređem ulicu. Kada sam to shvatio prešao sam ulicu iako nisam planirao. Bilo mi je neprijatno da vozači u koloni budu u nedoumici. Kasnije mi je objašnjeno da su previsoke kazne za uznemiravanje pešaka.
