Подсетник за возаче: Поштујте исказану намеру пешака

Пешаци су једна од најрањивијих категорија учесника у саобраћају. Нарочито особе преко 65 година и деца. Зато возачи имају моралну, али и законску обавезу да заштите пешаке. Код одређеног броја возача, нарочито оних који су возачку дозволу стекли пре пар деценија постоји недоумица како да се понашају када наилазе на пешачки прелаз.

Иако је законодавац у једном члану предвидео да пешак треба да се увери да може безбедно да пређе, ипак је његово неприкосновено право првенства када има намеру да пређе, када прелази и када је на пешачком прелазу.

Иван Петровић, члан Савет за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима општине Алексинац нам је појаснио разлике између старог и новог Закона о безбедности саобраћаја.

‒ Раније кад смо ми полагали возачки испит, предност је имао пешак који је ступио или ступа на пешачки прелаз. Сада се закон променио у том смислу да пешак има право првенства пролаза када је ступио, ступа на пешачки прелаз и показује намеру да пређе. Законодавац нажалост није јасно прецизирао шта значи показивање намере да се пређе преко пешачког прелаза ‒ објашњава Петровић.

Он још додаје да је на разним семинарима којима је присуствовао Агенција за безбедност у саобраћају имала посебне теме око тога, како треба да едукујемо будуће возаче.

‒ Корачање према пешачком прелазу је показивање намере. Онда, стајање на тротоару лицем окренутим на супротну страну тротоара је показивање намере. Због тога је и саветовано да се код сваког пешачког прелаза смањи брзина кретања возила да би возач могао да се увери какве су намере пешака који се налазе у близини пешачког прелаза. Нарочито постоји опасност да се деца изненада определе, ако су леђима окренута пешачком прелазу, за прелазак и аутоматски стичу предност. Смањење брзине у зависности од услова који владају на раскрсници, да се смањи брзина да би, као што закон каже, возач могао благовремено да заустави возило уколико дође до појаве пешака у близини пешачког прелаза – каже наш саговорник уз напомену да су ова подсећања драгоцена нарочито за оне који су полагали пре 15 и више година.

Очито да ми возачи практично, када прилазимо пешачком прелазу, не смемо да ометамо њихово кретање.

‒ Пешак не сме нити да убрза због нас, а поготово не да се заустави приликом прелаза пешачког прелаза, јер то се сматра угрожавањем. Уколико се заустави, то је директно угрожавање пешака на пешачком прелазу. У сваком случају треба бити опрезан, мада код нас не постоји апсолутна предност код преласка пешака, јер је законодавац у једном члану предвидео да пешак треба да се увери да може безбедно да пређе ‒ објашњава Петровић.

Али, он закључује да је пешацима ипак дато далеко веће, условно речено право, јер ипак су они угрожена категорија учесника у саобраћају, као и бициклисти.

‒ Ипак су они најрањивија група, а ако већ прелазе преко пешачког прелаза и показују намеру да поштују правила саобраћаја, онда ми возачи морамо да им омогућимо да своја права остваре без стреса ‒ завршава наш саговорник.

Пешачева намера да пређе преко пешачког прелаза се у многим земљама изузетно поштује и за кршење тих норми следују велике казне. Аутор ових редова се сећа 2010. године и италијанске Вероне када се окренуо према пешачком прелазу гледајући преко пута неку грађевину. Велика колона се одједном зауставила јер су возачи ово понашање протумачили као моју намеру да пређем улицу. Када сам то схватио прешао сам улицу иако нисам планирао. Било ми је непријатно да возачи у колони буду у недоумици. Касније ми је објашњено да су превисоке казне за узнемиравање пешака.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

2 × one =