Pozorišna publika u Aleksincu, sinoć je na trećoj takmičarskoj večeri Festivala prvoizvedenih predstava, gledala komad „U čije ime” Narodnog pozorišta u Nišu. Ovo pozorišno ostvarenje, koje potpisuju dramski pisac i glumac Aleksandar Mihailović i reditelj Milan Karadžić, progovara o jednoj zaboravljenoj istinitoj priči stradanja glumaca niškog Narodnog pozorišta nakon oslobođenja Niša 1944. godine. Veliki je broj onih koji su, kako se onda govorilo, streljani „u ime naroda”, zato i autor kroz naslov komada postavlja pitanje „U čije ime”.
Upakovana u tragično ruho sa umerenom dozom komike, koja oslikava bezazlenost niških umetnika, ova priča nastoji da ih bar kroz umetnički čin, posle toliko godina rehabilituje i istrgne iz zaborava.
‒ Drugi motiv za nastanak teksta jeste to jedno konstantno saplitanje teatra, glumaca, ljudi, umetnika i ideologije. To nije ekskluziva 44. godine, ni vremena kada su razni književnici, reditelji, glumci završavali na Golom otoku zbog svega i svačega. To je ekskluziva i u postsocijalističkom periodu, ali i posle promena 5. oktobra – kaže autor teksta Aleksandar Mihailović, koji u komadu tumači lik jednog od stradalih glumaca Živojina Živčeta Vučkovića.
Te 1944. godine stradalo je devetoro glumaca, a među njima i petoro mladih gimnazijalaca. Autor teksta kaže da je vrlo malo dokumentarnih izvora, pa je većina likova sačinjena od fikcije, ali bazirana na autentičnosti njihovih tragičnih sudbina.
‒ OZNA je bila vrlo vešta u svemu tome, tako da su kasnije u svim tim presudama, osudama samo dopisivali „u ime naroda”, zato je na kraju krajeva i tekst „U čije ime” jer i mi smo valjda neki narod. Za Julijanu Julku Bukvić je tačna priča da je bila verena za Nedićevog oficira. Za Miodraga Miju Kovačevića postoje neka svedočenja da je imao prijatelje među četnicima, ali ravnogorcima, a tu postoji velika razlika. U oslobođenju Niša 44. učestvovali su i četnici ravnogorci, međutim mi imamo jednu krutu sliku o istoriji tog perioda, a kad kažemo četnici mi sve to nekako strpamo u jedan koš – objašnjava niški glumac.
I Nišlije su, kao njihove kolege prethodnih večeri, na kraju izvođenja svog komada i dugog aplauza na svoj način iskazali revolt zbog promene repertoara. Poruku su poslali kroz Šekspirove stihove „Ne bojim se više silničke obesti, ne može nam ništa ni tiranska vlast”, rekavši da ovo nije odbarana Sergeja Trifunovića, već čitave branše.
‒ Meni je žao što se svelo ovde na odbranu lika i dela Sergeja Trifunovića. Na ovaj način stajemo u odbranu i ovih kolega koji su izgubili posao, na jednog glumca koji je dobio batine od jednog upravnika pozorišta, a ne sme ni da kaže. Mi smo u Nišu dosta istrpeli u poslednjih godina zbog svih tih igara i mi znamo šta znači kada pozorište postane topovsko meso. Što se vašeg festivala tiče imate našu podršku, bravo i samo napred – poručili su glumci niškog pozorišta, koji su prvi Festival prvoizvedenih predstava otvorili svojim komadom „Devojke”.
U predstavi „U čije ime” igraju glumci Miroslav Jović, Aleksandar Marinković, Sanja Krstović, Aleksandar Mihailović, Dejan Cicmilović, Danilo Petrović, Jasminka Hodžić, Nataša Stanković i Stefan Mladenović, a na sceni su im se pridružili i glumci Akademskog pozorišta SKC-a Niš. Parlament Aleksinačke gimnazije nagradu za glumicu večeri dodelio je Jasminki Hodžić.
Festival se nastavlja večeras predstavom „Sterijin put u Srbe” koju će, po tekstu Milovana Vitezovića, u režiji Bogdana Jankovića izvesti ansambl Narodnog pozorišta iz Užica.