Пионир српског здравства у Алексиначком карантину

Много је странаца који су у Србији у 19. веку оставили неизбрисив траг било да је реч о култури, просвети, науци или образовању а које је прекрио вео заборава. Међу њима је свакако и др Херман Мајнерт, који се сматра пиониром српског здравства. Захваљујући Ненаду Карамијалковићу, етнологу-антропологу из Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу и његовом преданом истраживању архивских фондова, литературе и периодике, расветљен је боравак др Мајнерта у Србији од 1836. до 1858. године. Из тог обимног истраживања проистекла је изложба са пратећим каталогом која доктору Мајнерту додељује заслужено место у историји српске медицине. После Београда и Крагујевца, ова изложба од синоћ краси и простор Галерије Центра за културу и уметност.

Доктор Мајнерт је у Србију дошао 1836. године али се његово име највише везивало за велику епидемију куге у Кнежевини Србији 1837. године. Тада као млад лекар направио је грешку због које је “црна смрт” продрла у унутрашњост кнежевине. Како код 53 османска војника која су се задесила у Алексиначком карантину није препознао кугу, већ је сматрао да је реч о грозници због исцрпљености, пустио их је да наставе пут ка београдском гарнизону. На путу ка Београду заражени турски војници су посејали кугу у Ражњу, Ћићевцу, Параћину и Јагодини након чега је настала паника у земљи.

‒ Мање је познато да се са епидемијом управо доктор Мајнерт најпреданије борио. Током двомесечног пакла у Ражњу доктор Мајнерт је храбрим ангажовањем допринео заустављању ове пошасти која је однела свега 230 жртава што је имало снажан одјек у европској јавности. Због исказане храбрости и стеченог знања о куги али и због залагања доктора Нађа, кнез Милош поново Мајнерта поставља за лекара Алексиначког карантина ‒ рекао је између осталог аутор изложбе Ненад Карамијалковић.

По заустављању епидемије, др Мајнерт је радио на опоравку кужних болесника стационираних у Алексиначком карантину, а у марту 1838. кнез Милош га шаље хитно за Београд где је избила епидемија великих богиња и трбушног тифуса. Поучен ранијим искуством др Мајнерт је успешно обавио поверени задатак након чега му је додељено звање гардијског лекара.

Доктор Херман Август Мајнерт је рођен 1806. године у Бохемији, једној од три чешке провинције у Аустријском царству. Поред Пеште у којој је стекао диплому, први физикус Крагујевачког и Београдског округа, је медицину студирао и у Прагу и Бечу. Умро је у Београду 1858. године.

Биографско- документарна поставка посвећена пиониру цивилног санитета Србије, Немцу који је читав радни век посветио добробити народа мале балканске кнежевине, отворена је до 1. априла.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

14 + 20 =