Еколошка свест и активности на заштити животне средине у нашој општини, као и у већем делу Србије, су на веома ниском нивоу и у зачетној фази. Не помаже ни то што у свим насељеним местима имамо организовано прикупљање смећа, а у граду и могућност да исто селектирамо, одвајамо, и одлажемо у одређене судове ради даље рециклаже. Пре извесног времена смо похвално причали о студентима који су пешачили и како су све иза себе остављали уредно, па на неким местима поред пута понешто од нашег ђубрета и покупили. Они отишли, ми по старом.
Фото причу коју смо снимили у једном алексиначком месту у протекла два дана можемо да сместимо у било које наше место, она би била слична. У понедељак ујутру када смо прошли видели смо у контејнерима убачене гране након обављене резидбе, а избачено ђубре. Свеједно да ли је оно истиснуто из посуде, или је одложено због препуних контејнера, гранама није било ту место. Истог дана, пошто се понедељком уредно одвози смеће, контејнери су испражњени, а околно сметлиште је остало. Вероватно су корисници мислили да комуналци треба да носе лопате и сакупљају редом ђубре које они одлажу како им је најлакше. Додатни је проблем што се тај отпад, претежно пластичне кесе, разноси по околним ораницама.
То нам није било довољно и неко паметан је запалио растиње поред пута, са обе стране, и поред осталог уништио саобрћајни знак који је вероватно нашом бахатошћу већ био оштећен. Очито да нешто не функционише. Иако се доста новца улаже у комуналну хигијену насеља и оранице су нам и даље прљаве, а сметлишта поред пута има колико хоћете. Свест о екологији не мењамо, а и дуже време инспекцијски органи немо и незаинтересовано то посматрају, често се правдајући да немају капацитете и сарадњу са грађанима. Сигурно да сада, у наелектрисаној ситуацији, није време за радикалне потезе, али овакво стање и понашање надлежних већ дуго траје. Можда је пут решења наших проблема искуство средина у нашем окружењу.
