Ово је била наша заблуда о Зорану Радмиловићу

У оквиру пратећег програма деветог фестивала Првоизведених представа, синоћ је у алексиначком Дому омладине одржана пројекција филма „Глумчина”. Овај документарац о великану српског глумишта Зорану Радмиловићу рађен је у продукцији „Сити групе” из Ниша и у копродукцији Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић” из Зајечара.

Након филма у истом простору промовисана је књига Милана Цација Михаиловића „Успоменар 4- Чаробњак Зоран Радмиловић”, која је публикована поводом 35 година од Радмиловићеве смрти. Цаци је био сарадник и на сценарију документарног филма о Зорану.  

Михаиловић је казао да је глумац Зоран Радмиловић обележио један период историје српског позоришта који још увек није завршен. И данас, после 36 година, напомиње аутор,  Зоран је веома присутан.

− Гледају се његове снимљене представе, ТВ драме, филмови, преносе се са колена на колено догађаји у којима је био главни учесник. Објављено је више књига у којима се говори о јединственом и непоновљивом магу сцене. За више десетина песника Зоран је био велика инспирација, за многе сликаре и вајаре такође − казао је он.

Препричавајући одређене делове своје књиге Михаиловић је оповргао и устаљено мишљење да је Зоран Радмиловић често играо под утицајем алкохола. Он је казао да је било отказивања представа, али да је Зоран само једном играо пијан и то на молбу сестричине. Цаци је са Зораном играо у многим представама и каже да се радило о врло озбиљном глумцу који се темељно припремао за наступе. А да се поштовала институција чувеног позоришног бифеа 212 знала је и тадашња јавност. Он је прочитао забележену изјаву покојног песника и њиховог пријатеља Бране Црнчевића.

− Био сам члан бифеа 212, а то је била привилегија и чин. Бифе Атељеа 212 имао је своју Масонску ложу, свој Крунски савет, свој Централни комитет. Био је држава у држави. Титула првака бифеа препуштана је оном ко је тог дана био у форми. Кад би преузели улогу првака бифеа бриљирали су и Алигрудић и Пера Краљ и Бата Стојковић, па Бора Тодоровић, Драган Николић, Баја Бачић и други. Али нико то није радио као Зоран Радмиловић када му је до игре − саопштио је Михаиловић.

Стваралаштво Зорана Радмиловића је незаобилазно када говоримо о српском глумишту и њему у част једно позориште носи његово име, као и улице у неколико градова, а ту су и још нека обележја у самом Београду.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 − one =