Данас се Алексинчани још једном присећају догађаја који је пре тридесет и једне године, сада већ давне 1989. за тренутак паралисао град. У северном ревиру јаме „Морава”, на дубини од 700 метара, заувек су изгубљена 90, углавном млада, живота, а ова трагедија обележила је крај осамдесетих година, не само у Србији, већ у целој тадашњој Југославији.
Тридесет прва годишњица, једног од најтужнијих датума у историји Алексинца, због тренутне епидемиолошке ситуације неће бити обележена као ранијих година комеморацијом и полагањем цвећа на Споменик рударима на Новом гробљу, где је сахрањен велики број страдалих камарата.
− Због мера против корона вируса, а у складу са мерама Владе Републике Србије и забране окупљања, одлучили смо да данас немамо посебне активности. Ове године нећемо обележавати овај тужан дан на никакав посебан начин. У плану је реновирање самог споменика на гробљу и на пролеће извршићемо реконструкцију, а следеће године, ако услови дозволе одржаћемо поновно обележавање овог датума − рекао је Немања Денић, директор Алексиначких рудника.
Од несреће крајем осамдесетих година прошлог века у Алексиначком руднику се не врши експлоатација, а овдашњи рудари од тада изводе радове по другим јамама. Као наводи директор Денић, рудник се труди да послује, колико је то могуће у овом условима, нормално. Изводе радове у четири друге јаме, тако да у складу са ситуацијом рудник функционише сасвим солидно. Имају сада довољан број радника, тако да је у принципу ситуација задовољавајућа.