У алексиначком Дому омладине синоћ је промовисано допуњено и прерађено издање књиге „Алексинац и околина у Великом рату”, аутора Зорана Стевановића и Светлане Ђурђевић. Прво издање књиге објављено је 2014. године, а данас, четири године касније, историчари су открили још 300 нових жртава са подручја алексиначке општине.
‒ Успели смо да дођемо до бројке од 3.000, именом и презименом, људи који су положили животе за своју отаџбину – рекао је професор Стевановић, износећи податак да је у попису из прве деценије прошлог века број становништва општине бележио пораст од 15,6%, а да је у наредној деценији, када се догодио Велики рат, становништво смањено за 9%.
Нажалост, број од 3.000 страдалих, по процени историчара, није коначан, па ће нека наредна истраживања и нови извори највероватније донети и нови списак жртава Првог светског рата.
Током припреме другог издања књиге „Алексинац и околина у Великом рату”, историчари су значајан број података пронашли у архиву Министарства иностраних дела, у документацији припреманој за Париску мировну конференцију 1919. године. Такође, досадашњу статистику Првог светског рата промениле су локалне архиве, пре свега, цркве Свете Петке у Станцима и храма Светог Николе, где је пронађен концепт извештаја Проте Стевана Димитријевића који је он слао нишкој епархији након бугарске интернације.
‒ Као историјски извор не смемо пропустити ни дело за које нисмо знали да је уопште постојало, објавили смо га прошле године. То је сведочење учитеља Тихомира Маринковића који је у периоду бугарске окупације био у кућном притвору. Ово импресивно сведочење потпуно је променило слику о овим злоделима – истакао је Стевановић.
Историчари су се сложили да је алексиначка установа културе нашла најбољи начин да, промоцијом ове књиге обележи стогодишњицу Великог рата јер писана реч је оно што остаје за сва времена. „Историји се можемо одужити ако је памтимо и спомињемо”, додала је историчарка Светлана Ђурђевић, а и велики број посетилаца показао је да у делу алексиначке јавности и даље постоји интересовање за локалну историју.
