Saopštenja Policijske uprave u poslednjih nekoliko dana u kojima su glavni akteri pijani vozači, još jednom nas podseća na to koliki problem oni postaju za bezbednost saobraćaja. Policija je pre nedelju dana u ulici Devete brigade zaustavila vozača „sitroena” i alkotestom je utvrdila da je vozilom upravljao sa 4,08 promila alkohola u organizmu.
Dvadesetak dana ranije oko dva časa noću policija je u istom gradu zaustavila i isključila iz saobraćaja dvadesetsedmogodišnjeg vozača koji je u ulici Sestara Baković upravljao automobilom „folksvagen pasat” sa 3,52 promila alkohola u organizmu, što predstavlja stanje potpune alkoholisanosti.
Prema nekim podacima, samo tokom ove godine, policija je iz saobraćaja isključila 18.000 vozača koji su bili pod uticajem alkohola, kao i sedam stotina onih koji su bili za volanom pod uticajem droga. Svi oni, koji su za volanom sa više od dva promila alkohola u krvi, čine najteži prekršaj protiv bezbednosti saobraćaja – nasilničku vožnju.
Šta se podrazumeva pod nasilničkom vožnjom? Po propisima, kada vozač dva ili više puta u roku od deset minuta prođe kroz crveno svetlo, kada pretiče kolonu vozila preko pune linije, kada vozi brzinom većom od 100 kilometara na čas od dozvoljene van naselja, ili 90 više od dozvoljene u naselju, i kada je „mortus” pijan. Vozač je tada je u prekršaju za koji su propisane najteže kazne u Zakonu o bezbednosti saobraćaja.
Teška alkoholisanost je, dakle, samo jedan od „oblika” nasilničke vožnje ali možda je i najčešći. Često možemo pročitati to da saobraćajnim stručnjacima i lekarima nije jasno kako je moguće da neko uopšte bude živ sa više od tri, a naročito sa više od četiri promila alkohola u krvi. Kada izađu iz vozila, takvi vozači ne mogu da hodaju, već posrću, padaju, bauljaju, ali su nekako mogli da upravljaju vozilom.
Naš stručni konsultant Ivan Petrović, jedan od najagilnijih članova Saveta za koordinaciju saobraćaja za bezbednost na putevima opštine Aleksinac i instruktor vožnje, slaže se s tim da je pijanstvo jedan od možda vodećih uzroka, osim naravno neprilagođene brzine koja se nekako po navici uglavnom evidentira.
– Uzrok neprilagođene brzine u velikom delu slučajeva je zbog alkoholisanosti vozača. Teorija kaže da su kognitivne sposobnosti vozača u velikoj meri umanjene i sada, da ne navodimo samu tabelu o smanjenosti mogućnosti procene i upravljanje vozilom. To se smanjuje do takvih situacija da je nakon potpune alkoholisanosti vozač potpuno nesposoban da izvede bilo koji izbegavajući manevar ili da blagovremeno uoči i pešake – kaže naš sagovornik.
Petrović ističe da su u takvim slučajevima represivne mere sigurno neophodne i da policija u zadnjem periodu intezivno kod svakog zaustavljanja vozila kontroliše alkoholisanost vozača, odnosno postojanje i konzumiranje alkohola. Kod svakog prekršaja, svake saobraćajne nesreće, naročito je obavezan alkotest, tako da to su jedne od mera. On konstatuje da je, nažalost i pored zalaganja policije i Agencije za bezbednost saobraćaja, alkoholizam i dalje prisutan kod vozača i jedan je od uzroka koji veoma ugrožava učesnike u saobraćaju.
Naslovna fotografija: Ilustracija (Izvor fotografije: Gugl / autor fotografije: P.Milošević)
