Поводом изненадне и преране смрти Грујице Вељковића, председника Скупштине општине Алексинац и лидера истоименог Народног покрета у Алексинцу, данас је у великој сали Дома културе одржана комеморација. Скупу су присуствовали чланови породице, рођаци, пријатељи, политички сарадници, представници културног и друштвеног живота у општини, сарадници из локалне самоуправе и део радника Општинске управе.
Присутнима су се обратили Маја Радоман Цветићанин, директорка Центра за културу и уметност, Ненад Станковић председник општине Алексинац, Чедомир Ракић, заменик председника општине и Драган Јовановић, председник Фестивалског одбора ПИП-а.
Станковић: Недостајаће и мени пуно
Станковић је истакао да је у разним периодима био Грујичин сарадник, као и противник, али да је у једно сигурно, да је неко са њим тешко могао да буде политички непријатељ. Осврћући се на осмогодишњу сарадњу, челни човек општине рекао је да покојног Грујице има много у ономе што је добро рађено последњих година у локалној самоуправи. По његовим речима, Грујица је као сарадник био тежак преговарач, али и човек који је држао реч о ономе што је договорено.
У комеморативном говору Станковић се присетио и личног односа који је имао са Вељковићем.
̶ Не знам зашто, али тај човек ме је страшно много инспирисао на шалу и на духовитост. Он је имао духа, умео је и да враћа, умео је да се шали и на свој и на туђ рачун, а умео је и да прима шалу. Неке од тих анегдота између нас двојице ће се вероватно памтити или ће то памтити они који су се дружили са нама.
Први човек општине поделио је са присутнима и сећање на њихов задњи сусрет.
̶ Задњи пут смо се видели дан пре његове преране смрти. Ушао је по свом обичају у моју канцеларију, као промаја, почео да шета по канцеларији, а ја му у присуству начелника управе кажем: ‘Грујо, бре, немој да шеташ, дижеш ми нервозу, седи и скраси задњицу на столицу’, а он у свом маниру, са оним његовим специфичним погледом каже: ‘Шта, ти ниси носилац листе?’, ја кажем, ‘Нисам’. ‘Па шта си?’. ‘Подносилац’. ‘Па шта ти је то’? ‘Па подносим те бре, Грујо, осам година’. И то је задња шала између њега и мене, насмејали смо се сви и он је изашао. Недостајаће и вама, недостајаће и мени пуно.
Јовановић: Посветио је живот овој средини
Изненадну смрт Грујице Вељковића емотивно и тешко доживео је и његов блиски сарадник и пријатељ Драган Јовановић. „Био је човек који је имао велико срце и душу”, навео је у свом излагању Јовановић, додајући да је Вељковић умео да изађе у сусрет људима, грађанима, да их саслуша, да да предлог, решење, бавио се културом, спортом и имао је разумевања за шири друштвени интерес и друштвену заједницу.
̶ Осетио сам једну људску, братску и друштвену потребу да кажем нешто о Грујици. Не о Грујици функционеру, не о Грујици политичару, већ о Грујици човеку, једном од нас, Алексинчанину који је посветио своји живот овој средини, овој локалној заједници. Умео је да живи, волео је живот, умео је да поштује људе, да уважава људе, често и на своју штету, али једноставно такав је Грујица био. У свим пољима је пружао максимум, отишао је прерано и све нас затекао.
Ракић се од Вељковића опростио уз сузе
Ракић је нескривајући емоције и видно потресен, рекао да су до пре неки дан он и Гријица седели заједно, причали о текућим проблемима, као и много пута пре тога, али и о будућим изазовима који су их очекивали. По његовим речима, нису припадали истој политичкој опцији, али су их удружили политика и уверење да њиховим суграђанима може бити боље.
̶ Највише је волео да сарађује са креативним људима и уметницима. За хор ‘Шуматовац’ је имао велико разумевање и проналазио је времена и снаге за подршку у њиховом раду. Био је један од највећих заговорника покретања Фестивала првоизведених представа, а онда упорни и истрајни борац за његов опстанак. Као истрајни борац доприносио је и очувању пријатељских односа са нашим побратимским општинама из Грчке, Бугарске и Словеније.
Грујица Вељковић биће сахрањен данас на Новом гробљу у Алексинцу у 13 часова.