Овог викенда почиње обележавање значајних историјских догађаја који су се догодили на територији наше општине, а који су били прекретница у српској историји.
На вису Шуматовац, око четири километара удаљеном од центра Алексинца, у недељу, 21. августа биће обележена 146. годишњица битке из Првог српско-турског рата. На овом месту српски народ, помогнут руским добровољцима, 23. августа 1876. године, извојевао је једну од највећих победа у поменутом рату.
Обележавање Шуматовачке битке почеће у раним јутарњим сатима светом литургијом у храму Светог Николе у Алексинцу, а наставиће се у 10 сати и 30 минута поменом палим војницима и полагањем цвећа поред спомен-крста на Шуматовачком вису. Обележавање овог догађаја завршиће се културно-уметничким програмом у реализацији Центра за културу и уметност Алексинац.
Након обележавања Шуматовачке битке, 2. септембра биће обележена 146. годишњица Боја на Горњем Адровцу. Света литургија биће уприличена од 9 сати у цркви Свете Тројице, након које ће, од 10 сати и 30 минута, бити одржан помен палим ратницима и пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, као и полагање венаца. На крају ће уследити и културно-уметнички програм у реализацији Центра за културу и уметност Алексинац и Алексиначке гимназије.
Два дана касније, 4. септембра, биће обележена и 216. годишњица Боја на Делиграду. Почаст српским устаницима, који су пре 216 година у Боју на Делиграду однели велику победу над Турцима у Првом српском устанку, биће одата у порти цркве Светих Архангела Михаила и Гаврила у Делиграду, такође светом литургијом, након које ће уследити помен и полагање венаца на спомен костурницу, као и културно-уметнички програм.
Kome je palo na pamet da stavi „Aleksin han“ na logo, pa još ispod godine kad se Aleksinac prvi put pominje, i to pod imenom Aleksinac?
Je l’ može gospodin Zoran Stevanović, koji je istoričar, da objasni tim ljudima da je legenda o Aleksi, hajduku iz Paraćina, i njegovom hanu samo to – legenda.
Jasno da je Aleksinac nazvan po nekom Aleksi, ali on nikada nije mogao da bude hajduk, kad se uzme u obzir da je hajdučija bojažljivo nastala tek u 17. veku, a masovnije tek u 18. i 19. – vekovima nakon što je Aleksinac već ustalio svoje ime, koje očito datira iz srednjeg veka čim je prvi put zabeleženo 1516.
Niti je mogao da ima han u vreme kad turcizmi nisu ni postojali, jer je nastao bar sto godina, ako ne i više, pre najezde Turaka.
Legenda o Aleksi, hajduku iz Paraćina, najverovatnije datira tek s početka 19. veka, kad je mnogo Paraćinaca i uopšte ljudi iz donjeg Pomoravlja učestvovalo u ustancima protiv Turaka (i sam Stevan Sinđelić, kojeg Nišlije prisvajaju kao svog, potiče iz oblasti Bagrdana kod Svilajnca). A verovatno se delom i očuvalo u kolektivnom sećanju da je nakog masovne seobe sa Kosova 1690. dobar deo aleksinačkog življa, poguran tom seobom, prešao u oblast Paraćina i tamo se nastanio.
U svakom slučaju, turcizam Aleksin han NIKAD nije postojao u Aleksincu, niti mu je mesto na bilo kakvom zvaničnom logou. Aleksinac je srednjevekovno naselje, sa već formiranim imenom na prvom turskom defteru i nema potrebe da izmišljamo kvazimitologiju i od toga pravimo istoriju koja se nikad nije desila. Za toliko imamo crno na belo na papiru kako se zvao i od kad.