Сцена је понекад важнија од живота, уметничка метафора за наше стварне и пожељне улоге у друштву где се крећемо. Можда би се тако могао описати први сусрет гледалаца и глумаца на почетку друге такмичарске вечери овогодишњег ПИП-а који се одржава у нашем граду. Препуна сала, преко 400 гледалаца, дочекала је појављивање глумаца на сцени који учествују у представи Позоришта „Атеље 212ˮ под називом „НЛОˮ, створена по драмском тексту чувеног руско-пољског писца Ивана Вирипајева, а у режији Исидоре Гонцић.
Поменута представа је прављена за другачију сцену, камерну са мање посетилаца и премијерно је одиграна априла ове године на сцени „Петар Краљ” Атељеа 212. Тако да је требало мало времена младој и талентованој глумачкој екипи, у саставу Лука Грбић, Ђорђе Стојковић и Лана Аџић, подржаној од старијих и искуснијих колега Светозара Цветковића, Светислава Булета Гонцића и Драгане Ђукић, да успостави неопходну комуникацију са публиком, за овакав вид представе.
А и гледаоцима је био потребан одређени период да „уђуˮ у ово остварење, па су са одмицањем комада и реакције биле све чешће, да би на крају био огроман аплауз упућен актерима, који пак нису крили задовољство алексиначком публиком. Било је то изнад њиховог очекивања, како су и сами признали. То је и разумљиво јер је цела представа конципирана као збир монодрама уклопљених у једну целину повезаних једноставном, али прикладном сценом за тему ванземаљаца и човековог односа према њима. И сама редитељка је казала да је у овом пребрзом живот желела да представу успори, вероватно дајући и сценски подршку да је тема о ванземаљцима трајна, у потпуности недокучива човеку и о њој треба промишљати на један озбиљан начин како то ради и писац текста по коме је комад рађен.
Пошто је он писан за филм, била су неопходна одређена прилагођавања позоришној сцени. Комад је конципиран као наступ девет особа из целога света које су наводно имале сусрет са НЛО, а игра их поменута глумачка екипа која се појављује појединачно у више ликова. Из првог реда публике координира сам писац кога успешно игра Светозар Цветковић. Ништа слабије свој део представе није одрадио ни Светислав Буле Гоцић као Виктор Резенгевич, финансијер филма који је писац хтео да сними. Он нам на крају саопштава да је писац све ликове измислио, па и његов.
Кроз измишљене особе које у ствари и нису имале стварни сусрет са ванземаљцима, али су образлагале шта сматрају да је по њима био контакт са НЛО, писац нам шаље више порука о којима треба да размислимо. Неке од њих су „Живимо као да смо господари светаˮ, а у ствари можда сви ми испуњавамо вољу једног аутора. Ту су и размишљања о непознатом, религији и још о неким људским дилемама и потребама.
Биле су то озбиљне теме о којима су глумци говорили, трудећи се у појединим сегментима да их публици презентују и на духовити начин, разбијајући камерну атмосферу, што су гледаоци са одобрењем прихватили.
На крају, ако је оцена успешности и присуство публике, онда је синоћни наступ београског „Атеље 212ˮ био више него успешан.
