Boraviti na prostoru Kosova i Metohije, a ne posetiti neku od mnogobrojnih srpskih svetinja je nezamislivo. I sve one su duboko ukorenjene u svest i duhovno nasleđe srpskog naroda, bilo na kom prostoru da živi. Jedno takvo svetilište je i manastir Svetih Vrača u metohijskom selu Zočište, koje se nalazi u opštini Orahovac.
Celokupnu brigu o uređenju manastira vode dva sveštena lica uz pomoć vernika iz okoline. A njih je malo, jer je nakon rata 1999. godine na ovim prostorima sve manje srpskog stanovništva. To je na neki način i razumljivo, imajući u vidu šta su sve preživeli i koliko su proganjani metohijski Srbi od albanskih ekstremista. Zato se posete ovom manastiru zakazuju.
U svakom slučaju, ako ste putnik namernik iz daleka, kao što je bio naš slučaj, nećete biti vraćeni. Sedimo u lepo uređenoj porti posluženi preukusnim grožđem, kakvo zna samo da rodi u ovom kraju, i razgovaramo o ovdašnjem životu, prekidajući priču da oslušnemo nedaleki žubor rečice i uživajući u spokojstvu i duševnom miru koje čovek oseća pored ove svetinje.
Sveci od kojih lek traže i Albanci
Pre toga smo posetili unutrašnjost crkve u kojoj su Svete mošti Kozme i Damjana. Veruje se da one imaju isceliteljske sposobnosti, pa prema moštima svetitelja poštovanje gaje i lokalni, ali i Albanci iz drugih krajeva. Kako nam objašnjava jedan od domaćina, iako Albanci ne razumeju baš najbolje značaj molitve i ovih svetaca, ipak veruju u isceljenje bolesti i poklone se moštima ili legnu pored njih i tako neko vreme miruju.
Kako u Zočištu nema više Srba, manastir najčešće posećuju meštani okolne Velike Hoče i Orahovca i stranci, ali i Albanci iz gore navedenih razloga. Jedan od domaćina sa tugom konstatuje da se Srbi ne vraćaju na svoja imanja, iako je deo kuća obnovljen, a neko od njih i prodaje svoju dedovinu. Vozač nacionalne televizije, koji je proteklih decenija mnogo puta boravio na ovim prostorima, kaže nam da zbog pretnji Albanaca dugo nije bilo bezbedno da se Srbi vrate, a sada već stasavaju nove genaracije koje su rođene van Metohije, pa je razumljivo da je kod njih manja zainteresovanost za povratak.
Pre rata u Zočištu je živelo 350 Srba i 500 Albanaca. Danas u ovom selu nema Srba, iako je obnovljeno 38 srpskih kuća. U 1998. i 1999. godini sa teritorije opštine Orahovac stradalo je 85 ljudi. Tokom jula 1998. život je izgubilo 47 ljudi, a kidnapovano je i odvedeno u zatvore i logore OVK više od 100 Srba i Roma, i to pretežno civila. Istovremeno, proterano je sve srpsko stanovništvo iz sela Retimlje, Opteruša i Zočište.
Ipak, 22. jula 1998. akcijom delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Prištini oslobođena je grupa od 35 civila koji su bili zarobljeni u manastiru Svetih Vrača u Zočištu. U toj grupi bile su žene i dva bolesna muškarca iz sela Retimlje i Opteruša, monasi iz manastira i starije osobe iz Zočišta.
Ostaci desetine nestalih pronađeni su sedam godina kasnije – u masovnim grobnicama Mališevo i Volujak. Tada su pronađeni ostaci trideset i šest osoba, a jedan broj posmrtnih ostataka kidnapovanih lica iz perioda 1999-2000. pronađen je u pojedinačnim grobnicama.
Slučaj u opštini Orahovac je prvi istraživao Haški tribunal, ali bez podizanja optužnice, da bi zatim slučaj bio prebačen UNMIK-u, a kasnije EULEKS-u.
EULEKS je 2010. pokrenuo istragu. Dvojica Albanaca privedeni su 2011. godine, ali ih je Vrhovni sud Kosova 2013. godine oslobodio optužbi za ratni zločin.
U potrazi za istinom stradali novinari
Sa željom da naprave prilog o otetim monasima, novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić su se 21. avgusta 1998. godine uputili ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu. Iz Velike Hoče greškom su krenuli ka Orahovcu, mestu koje je tada bilo pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Slavuj i Perenić su poslednji put viđeni u Velikoj Hoči, a plava zastava 128, kojom su putovali, još uvek nije pronađena.
EULEKS je 2017. godine potvrdio da su Perenića i Slavuja oteli pripadnici OVK, odnosno da su ih, zapretivši oružjem, poveli u nepoznatom pravcu. I taj zločin, kao i ostala ubistva novinara u tim sukobima, nisu razrešeni.
„Ubijeno je i oteto 17 novinara. Za porodice sedam novinara srpskih redakcija, toliko novinara redakcija na albanskom jeziku i tročlanu ekipu nedeljnika „Šternˮ, prošle su godine i decenije bez ikakvog rezultata šta se dogodilo sa njihovim najmilijima i oni traže kazne za zločince i nalogodavceˮ, rekao je Nino Brajović, sekretar Udruženja novinara Srbije, organizacije koja svih ovih godina insistira da se otkriju nalogodavci i izvršioci. Nažalost, tom apelu se ne pridružuju albanske kolege, iako su u tim previranjima za vreme i nakon rata stradali i medijski radnici koji su radili za redakcije na albanskom jeziku.
Razrušili manastir, čiju pomoć sada traže
Zla sudbina je zadesila i manastir. U septembru 1999. godine Crkvu Sv. Vrača Besrebrenika Kuzmana i Damjana, nakon dolaska nemačkih snaga KFOR-a, pripadnici OVK su minirali, a prilikom eksplozije uništene su mnoge vredne freske, ikone i drugi predmeti, kao i srpsko groblje i okolne kuće meštana. Monasi su evakuisani u poslednjem trenutku.
Crkva je obnovljena u oktobru 2004. godine. Za izgradnju je korišćen kamen stare crkve i nova je skoro identična porušenoj. Za sada ova svetinja nije ugrožena od lokalnog stanovništva, a jedan od razloga mogu da budu i gore nevedene isceliteljske moći. Još jednom se pokazalo da rat nikome dobro nije doneo, pa ni lokalnim Albancima, iako se stiče utisak da je mnogo toga obnovljeno i popravljeno. Na sve to senku baca činjenica da se Srbi retko vraćaju i da dalje odlaze sa ovih prostora, a i njihovim nekadašnjim komšijama san je da krenu put Zapadne Evrope u potrazi za poslom i boljim životom. Za to vreme ovaj manastir stameno opstaje, preživevši sve ljudske gluposti i nasilništva i kao da nas još jednom podseća da smo prolaznici na ovoj planeti, a da on vekovima čuva srpske korene na ovim prostorima, koje bi neki rado da izbrišu.
Ostavljamo ovu svetinju uz bratski zagrljaj i rastanak sa onima koji brinu o njoj, uz nadu da ćemo joj se još neki put vratiti i doživeti spokojstvo i mir u duši koje ona pruža.