Медији су главни извор информација о догађајима у свету који нас окружује. Међутим, не преносе искључиво чисте информације конзументима својих садржаја. Пре би се рекло да је то субјективни приказ објективне стварности, у најбољем случају. У зависности од жанра, новинари информације интепретирају, тумаче и анализирају их критички (или мање критички). Да бисмо били одговорни грађани и да не бисмо били жртве новинарске „необјективности”, морамо бити и медијски писмени. Начелна у наставку текста смернице су за Ваше даље трагање у овој области.
Сви медији су конструкције. Медији не преносе искључиво чисту реалност. Они презентују продукцију одређене информације, а она има тачно одређену сврху. Успех те продукције лежи у њеној делимичној природности. Прави задатак читаоца је да разоткрије сву сложеност медијских садржаја, и да продуби значај његове конструкције и продукције разоткривајући „причу у причи” (овај концепт медијске писмености доста је сличан концептима наративног новинарства). На тај начин вест више није само вест, већ постаје прича коју сваки појединац доживљава на одређен начин;
Медији конструишу стварност. Сваки појединац носи у себи специфичан модел стварности, који је формиран на основу сопствених запажања и искуства. Користећи тај модел, ми верујемо да смо способни да разликујемо истину од лажи. Уверени смо да нећемо дозволити да нас „неко направи будалом”. Међутим, проблем лежи у томе што велики део нашег модела стварности долази од информација из медија, или од других људи које смо узели за модел (наши родитељи, учитељи…), а који су прочитали неку вест и пренели је нама. Закључак: медији врло јако утичу и конструишу наше осећање реалности сваког дана.
Публика одређује „значење” медија. Медији јесу носиоци информација, али те информације нису „примљене” код свих на исти начин.
Медији имају комерцијалне импликације. Многи медији у свету око нас су више „бизнис” него било шта друго. Чак и јавни сервиси морају да нађу начин за „преживљавање”. Као примаоци порука, често морамо да се запитамо: ко је платио за то што се емитује као медијски садржај? Шта је економска структура на којој се базира овај садржај? У тренутку кад је продуцент, или писац, или редитељ изабрао тему и почео продукцију, како је финансирао своју причу? Гледано по сегментима, масовни медији се не обраћају појединцима, него одређеним групама људи. Ако иста фирма поседује дискографску кућу, филмски студио, кабловски ТВ сервис, телевизију, итд. онда она има огромну способност да контролише оно што се производи и дистрибуира на територији коју покрива.
Медији садрже идеолошке и вредносне поруке. Медијски писмен човек је увек свестан да медијски садржаји носе вредности и имају идеолошке импликације. (Идеологија, у овом смислу, подразумева скуп претпоставки за оно што мислимо да је нормално.)
Медији имају друштвене и политичке импликације. Будући да медији конструишу стварност, у економским терминима који обликују њихове поруке, они имају важне друштвене и политичке утицаје на наше животе.
Облик и садржај су кључни фактори у медијима, и уско су повезани. Сваки медиј има своје специфичне карактеристике. Медијски писмена особа пита: на који начин облик тог медија утиче на садржај? Да ли је формални капацитет искоришћен добро, итд…
Сваки медиј има јединствену естетску форму. Разумевање како „читати” медиј, такође, значи разумевање како је сваки медиј својеврсна уметничка форма. Ми разумемо перспективу камере да обликује нпр. наш улазак на сцену. Тражимо одговоре на два сета повезаних питања: да ли да се забављамо на сцени, концентришемо се да будемо опрезни итд… Дакле, сами естетизујемо форму медија коме смо посветили пажњу.
Куљешов експеримент: https://www.youtube.com/watch?v=mG6fQ7ZPLto
Реализација: Удружење ДАРС
Текст настао у склопу пројекта који суфинансира Општина Алексинац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.