Свако ко је пролазио Старим алексиначким гробљем могао је да примети лоше стање породичне гробнице породице Прендић. Споменици су били сломљени, затрпани испод земље, смећа и траве и више пута је јавност указивала на потребу да се то место среди. Медији и други заинтересовани људи који су пролазили Старим гробљем објављивали су фотографије тог места на друштвеним мрежама.
Међутим, ових дана радови на рестаурацији споменика породичне гробнице Прендића су завршени. Ради се о четири споменика и то знаменитог Ристе Прендића, његове супруге Магдалене и двојице њихових синова, Николе и Косте Прендићa.
− Завичајни музеј као установа нема ингеренцију над непокретним културним добрима и то није у опису његове делатности, али у сваком случају нисмо могли да седимо скрштених руку. Са друге стране из Београда је стигла иницијатива још раније, из Музеја поште, кустос Миодраг Јовановић је више пута долазио у Алексинац, фотографисао и указивао на потребу да се такво место среди, али нормално није било пара раније. Имали смо велику срећу што смо имали као велику подршку господина Ивана Лазаревића из Београда, који је пореклом из Алексинца. Он је још раније био спонзор Завичајног музеја, овог пута је изашао у сусрет и финансирао обнову ових споменика. Наравно, не би до тога могло да дође да нисмо имали и мајстора који зна да ради овакав посао, то је каменорезац Александар Јовановић − рекао је Александар Никезић, кустос Завичајног музеја у Алексинцу.
Како истиче спонзор Иван Лазаревић, он лично нема никакве родбинске нити пријатељске везе, а није ни потомак породице Прендић, иако је пореклом из Алексинца.
− Моја мајка је рођена у Алексинцу у породици Милојковић, њен прадеда који је одгајао је из породице Трпковић и ја већ годинама одржавам споменике породице Трпковић на алексиначком гробљу. Већ дуже време док пролазим, пошто је то пут којим идем до гробница мојих предака, видим и ове срушене споменике и онда сам у једном моменту дошао до идеје да ово средимо и да уљудимо, чисто из неке добре намере. Што се тиче инвестиције нећемо о томе да причамо, то је дар од срца, могу само да кажем да је колега који је то извео радио бесплатно. Ја бих само волео да је ово неки почетни гест и да у будућности можда град Алексинац има некога ко ће се бринути о тако старим гробницама и ко ће их одржавати − објаснио је Лазаревић.
Иначе, породица Прендић је једна од најчувенијих алексиначких породица 19. века. Њен родоначелник татар Риста Прендић рођен је у данашњој Македонији, али је врло рано дошао у садашњу Србију, прво у Јагодину, а касније у Алексинац. Он се оженио Магдаленом која је била из фамилије Белимарковића и вероватно је то утицало на његов брзи успон, али сем тога био је врло способан у својој младости и њега је запазио кнез Милош, ставио у службу да буде татарин, односно његов лични писмоноша и стекао је његово велико поверење. Због тога је Риста Прендић учествовао у неким од најзначајнијих догађаја у српској историји. Његова кућа била је преко пута цркве, на месту данашње школе „Љупче Николић”, и била је једина спратна грађевина од чврстог материјала у Алексинцу. У његовој кући су се могле видети разне новотарије тога доба, на пример први кревет у Алексинцу био у кући татар Ристе. У његовој кући је ноћио кнез Милан и све виђеније личности које су се налазиле у пролазу кроз Алексинац. Његови потомци су такође били поштански службеници.