Када причамо о пецању, да ли вам прво падне на памет хладно јутро, нервирање због слабог улова, или мир и повезивање са природом? Своју причу о томе шта пецање све може да значи, и буде, поделила је са нама наша суграђанка Снежана Живадиновић.
Снежана се у ову пустоловину звано пецање упустила прошлог пролећа. Признала је да је то било сасвим случајно и спонтано, и да је на пецање отишла са разним предрасудама. Није јој било јасно како то неко може читав дан да седи и пеца, сматрала је да је пецање бескорисно и да људи који пецају имају прегршт слободног времена. Међутим, након што се сама опробала у пецању, стекла је сасвим нови поглед и перспективу на ову активност.
Наша саговорница додаје да само људи који пецају, могу да разумеју праву суштину. Јер у овом времену када су сви преоптерећени разним проблемима и обавезама, она сматра да треба пронаћи себе, и искључити се из свега, пронаћи тај унутрашњи мир. Према њеним речима, она пецање описује као срастање са природом. Кроз то повезивање као да човек и природа дишу истим ритмом.
– Не размишљате тада ни о чему што вас иначе оптерећује или спутава. Поглед у воду, у пловак, у околна брда, у ту мешавину плаветнила и зеленилa до те мере опушта да сте увек насмејани, ведри и лепо расположени. Наравно, посебан је осећај када упецате рибу. Још лепши када за пар минута упецате наредну или кад сте упорни и довољно стрпљиви да некад сатима чекате да потоне пловак. У сваком случају, било улова или не, било пуно риба или нимало, увек се са пецања вратите препорођени – казала је Снежана за наш портал.
Жене са подручја наше општине када је у питању овај хоби, па и спортски риболов, су у знатно мањем броју у односу на своје колеге мушкарце. Још увек је помало необично у нашој средини видети жену са пецарошим штапом. Зато је занимљиво мишљење наше саговорнице зашто се жене одлучују за одлазак на реку или језеро.
– Жена пецањем добија нову снагу и мотив више да остале свакодневне послове заврши пре времена или се једноставно преорганизује, а да ништа не трпи – објашњава ова саговорница један од мотива који ју је определио за овај хоби.
Снежана је поделила са нама једну шаљиву анегдоту са пецања, која не умањује њено садашње умеће и спосбност када је у питању пецање.
– Начин како сам на почетку избацивала уловљену рибу наглим покретом, па забачивање нагло уназад да сви около побегну у моменту из страха да их не опалим уловом по глави. Једном је уловљена риба после таквог замаха отпала са удице директно у кофу – присећа се ова Алексинчанка својих почетака.
Наша саговорница пецање препоручује не само женама, већ свима који желе да се споје са природом и на тренутак утону у тишину, без обзира на пол и године.