На градским улицама: Алексинчани нису Кинези, али се навикавају

Мере које је Влада Републике Србије донела својом уредбом и које ће важити за време ванредног стања делимично су промениле живот и навику Алексинчана. Стиче се утисак да се тек прилагођавамо новонасталој ситуацији и што дан одмиче као да постајемо свеснији ситуације. Јутро није наговештавало такав ток догађаја, јер је доста старијих особа било у радњама, трговинама и на улицама. Како међу старијом, тако и међу млађом популацијом било је и позитивних и негативних примера.

Наша репортерска екипа приметила је те појаве, па у жељи да поделимо та искуства која су донекле и едукативна, нека од њих ћемо препричати и илустровати у овом тексту.

Примери добре праксе  

Апотеке и трговине су ових дана углавном најпосећенији објекти. У већини алексиначких апотека се поштују мере опреза, радници носе рукавице и већи број њих заштитне маске. У самој апотеци се поштује упозорење да у објекту могу да бораве само два купца, док остали чекају испред, поштујући међусобно потребну удаљеност. Најпрометније кинеске радње углавном не раде уз образложење да су радници на годишњем одмору или да се објекат реновира. На зеленој пијаци, иако нисмо приметили било какав напис, приликом наше посете ни у једном тренутку није било више од пар десетина особа, знатно испод педесет. Вероватно томе доприноси више фактора, још нема сезонске робе, одговорно понашање старијих продаваца, као и старијих грађана који су најчешћи посетиоци пијаце. Они који се нађу убрзано купују без већих задржавања.

У банкама има новца, мада се на тренутак поједини банкомати испразне. У продавницама нема несташица, а ни претеране гужве. Али, приметили смо да понегде има празних полица где је стајала одређена роба по атрактивним ценама. Далеко да је нема у довољним количинама, јер се у граду са лакоћом може наћи. Већина купаца избегава међусобне контакте и гледа да се не гура у редове.

Неприхватљиво понашање 

С друге стране има и неприхватљивог понашања. Ево примера којима смо имали прилике да сведочимо. Госпође средњих година нису могле да стоје у ред за плаћање без приче и препричавање догађаја из живота њихових породица. Да би што тише биле толико су стајале једна поред друге да је нехигијенски и када нема епидемије вируса. У једној трговини техничке робе млађи човек је причао безбрижно и са осмехом како је када је пре извесног времена кренуо из северне Италије било тешко у маркетима купити одређене потрепштине, притом разгледајући и додирујући изложену робу. Сигурно да није упутно такво понашање, пошто постоје многе непознанице око корона вируса, иако има више од две недеље како се особа вратила из иностранства.

По старом обичају овог јутра испред многих пекара најчешћи купци били су најстарији, а и у трговинама. Било је случајева да су они који би требало да буду у својим домовима, имали жељу да купују техничку робу, парфеме и остале артикле који им можда у том тренутку нису најнеопходнији. У једном периоду за овакву ситуацију било је и доста света на улицама Алексинца. За утеху, ретки су били они који су се задржавали и водили испразне разговоре, већ је свако ишао својим путем и послом.

За разлику од короне, љубав не признаје године 

Да живот има своје токове које не може да заустави ни корона вирус указују две појаве које смо виделе обилазећи овдашње улице и трговине. Оне су нам указивале да смо људска бића, а не програмиране машине. Неколико младих парова држећи се за руке, видно заљубљени, ужурбаним корацима кретали су се и завршавали своје послове. С друге стране импресивно је било гледати брачни пар који је у животној доби близу седме деценије како се држећи нежно, са поштовањем и споро, али достојанствено креће, обављајући пак нек своје послове.

Можда није у складу са препорукама за старије особе у овом ванредном стању, али вероватно није ни за најстрожу осуду. А да нам информисање никад није на одмет указују и приче неких продаваца који су чули коментаре најстаријих да користе ову прилику још 72 сата када ће им наводно бити забрањен излазак.

А о чему се ради. Апел надлежних је да старије особе, пошто је код њих ризик највећи, „уколико имају 65 и више година, строго воде рачуна да што мање излазе из куће.” Даље, ако апели не помогну у наредна 72 сата, онда можда следи и наметање спровођења онога што се тражило апелом. Судећи према реакцији премијерке, коју је објављена у току дана, пензионери нису послушали апел.

‒ Велики број пензионера је на улицама, шалтерима. Све у свему смо се сложили да је ситуација са грађанском дисциплином забрињавајућа. Усвојићемо додатне мере – рекла је премијерка. 

И оно што је најбитније, и на шта упозоравају стручњаци, епидемија се побеђује дисциплином. Стриктном дисциплином. То је, кажу, спасило Кину. Ако сви поступају по прописима траје краће и штетне последице су мање. Било да се од вас тражи да се не крећете или у неком тренутку нешто друго. У борби са вирусом најопаснији за друштво су „неустрашиви”, они који га се „не боје”, за које правила „не важе”. Тиме не доводе у опасност само себе, што је уобичајено схватање храбрости, већ ризикују здравље и животе многих, што је сушта супротност.

Наравно није пожељан ни претерани страх. Одговорно и солидарно у сопственом и интересу заједнице у којој живимо.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

eighteen − 18 =