Током седмодневне манифестације „Дани Тихомира Ђорђевића”, која је почела 19. септембра, посетиоци имају прилику да се упознају и са радом других знаменитих чланова породица Ђорђевић и Јанковић. Изложба, која је јуче отворена у Дому културе, посвећена је Тихомировом млађем брату Владимиру Ђорђевићу, по коме је названа алексиначка музичка школа. Посетиоцима је представљен и рад сестара Јанковић са посебним освртом на девету књигу Народних игара која је постхумно објављена.
У Владимировој збирци, која је изложена у Галерији 2 Дома културе, налази се око 300 фотографија, насталих тридесетих година прошлог века. Он је, попут свог брата, цео живот радио на прикупљању и чувању ствари од заборава, а кроз фотографију је успео да документује време у којем је живео.
‒ Једна од реткости која је се налази у овој збирци јесте једна од свега две сачуване фотографије будистичког храма, који је постојао у Београду између два рата. Тај храм више не постоји и то је први будистички храм у Европи. Још један куриозитет јесте фотографија црнца рођеног у Улцињу. Тамо је постојала једна мала црначка заједница, потомци неких робова, а на фотографији је представљен један од припадника – рекао је на отварању изложбе фотографија Владимира Ђорђевића Велибор Прелић, водитељ легата у Народној библиотеци Србије.
Прелић се осврнуо и на рад сестара Јанковић, којима су Тихомир и Владимир били ујаци и узори у научном истраживању. Оне су биле пионири етнокореологије не само код нас већ и у свету, а Љубица, која је 1974. изабрана за редовног члана САНУ, једини је етнокореолог међу академицима.
Сестре Јанковић су објавиле осам књига Народних игара, а девета је објављена тек пре три године, иако је рукопис био спреман још за Љубициног живота.
‒ Љубица је у свом тестаменту изнела строги захтев да се 40 година ништа од њихове грађе не објављује, тако да је књига објављена тек 2016. године – каже Прелић.
Колики је значај за научну јавност имало откриће девете књиге, потврђује то што је након отварања заоставштине сестара Јанковић први корак био њено објављивање.
‒ Професорка Селена Ракочевић је прегледала етнокореолошки део и она ме је питала да ли заиста постоји рукопис девете књиге код нас у Народној библиотеци и када сам јој показао она је била потпуно опчињена тиме, као да сам јој дао свети грал ‒ присетио се Прелић.
И последњи дан манифестације „Дани Тихомира Ђорђевића”, 27. септембар, биће посвећен породицама Јанковић и Ђорђевић, а програм ће извести ђаци Алексиначке гимназије, Музичке школе „Владимир Ђорђевић” и алексиначки глумци.