Vernici na jugu Srbije ovih dana mogu da se poklone moštima Svete Petke.
Mošti Svete Petke, koje se čuvaju u njoj posvećenoj kapeli na Kalemegdanu, nakon Niša, Leskovca, Pirota biće izložene i u Aleksincu, odnosno, od 20. do 21. oktobra mošti svetiteljke boraviće u hramu Svetog Nikole u Aleksincu..
Doček moštiju u aleksinačkom hramu Svetog Nikole biće u sredu u 16 sati i 30 minuta, a potom od 17 časova biće služen akatist Svetoj Petki.
Iz Eparhije niške pozivaju vernike da prisustvuju dočeku moštiju.
Sveta Petka ili Paraskeva je bila hrišćanska podvižnica iz 11. veka. Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle ih bugarski car Jovan Asen 1238. godine prenese u Trnovo. Iz Trnova nakon njegovog pada (1393) su se mošti selile preko Vidina, do Brusa (1396) – bile prenete u Vlašku, nakon pada Bugarske pod Osmanlije. Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice sultanu Bajazitu, mošti su prenete u Beograd. Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti sv. Petke, zajedno sa proteranim Srbima Beograđanima. Na molbu i troškom moldavskog gospodara Vasilija Arbanasa zvanog Lupula 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).
Širom Srbije nalazi se i veliki broj izvora, koji su posvećeni sv. Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu, gde su njene mošti dugo vremena počivale.
Srpska pravoslavna crkva je slavi 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru.Sveta Petka se po broju svečara nalazi na šestom mestu na listi najvećih srpskih slava. Kult Svete Petke je veoma razvijen među Srbima, pa je Petkovica kao jača slava raširena u više krajeva, a najviše u istočnoj Srbiji i Dalmaciji. U Lužnici i Nišavi je Petkovača prva opšta jesenja slava.