Такмичење у припремању традиционалне хране, овог пута гулаша, је била једна од атракција „Михољских сусрета села општине Ражањ”, одржаних јуче у Подгорцу. Да је тај део манифестације био успешан потврдио нам је и искусни стручњак и предавач у области кулинарства Горан Кузмановић, иначе и председник жирија који је оцењивао скуване гулаше.
Наш саговорник каже да учесници такмичења су претежно аматери, али су скували изузтно укусне котлиће. Прво место освојила је екипа „Моравци” из села Прасковче, други су „Хунтери” из Подгорца, а трећи „Вукови” из Шетке.
Кузмановић каже било да се ради о гулашу од дивљачи или домаћег животињског меса оцењује се укус и изглед, боја, укуваност меса, густина, укус, мирис и арома. Све то када се узме у обзир и оцени, добија се победник.
Овај врсан кувар и предавач открива тајну да за добар гулаш мора прво да се месо добро обради, да стоји у маринади, па онда да се исече на једнаке коцкице. Онда се то месо мало пржи, једно 30 до 50 одсто, на уљу, и онда се извади.
− На два килограма меса можемо да ставимо 200 до 300 грама црног лука. Да се то добро упржи, са шаргарепицом, и онда се извади. Онда се налије цеђеном водом од куваног меса, од куваних костију. Може да буде од домаћих животиња, да буде мешавина или да буде дивљач. Цеђена вода налије у ону масноћу што смо пржили месо прво, па онда лука, и онда се додају све намирнице редом, наши српски зачини, бибер, вегета, лорбер, алева паприка, неко ставља оригано, то је већ ствар укуса, ко шта воли то ставља, али за шири део корисника, то није. Зна се какав гулаш спремамо. Ако кажемо да је мађарски гулаш, онда се такмичимо са мађарским гулашом – каже Кузмановић, објашњавајући какав је процес прављења доброг гулаша.