„Моба за дијалог”, пут за препознавање потребе грађана

У дворишту Етно куће у Корману одржан је завршни скуп пројекта „Моба за дијалог” који је уз помоћ Београдске отворене школе реализовало Друштво за развој креативности Алексинац. Циљ активности које су почеле октобра прошле године је био успостављање дијалога власти са мештанима неколко насеља и локалним невладиним удружењима ради решавања конкретних проблема у тим срединама.

Представница овог Друштва Снежана Живадиновић је упознала присутне са резултатима испитивања у десет алексиначких села који указују да су њихови становници недовољно информисани о јавним политикама и да имају жељу  да учествују у предлагању и доношењу одлука које се тичу локалне заједнице.

‒ Изабрали смо три села, Суботинац где општина Алексинац ради уређење водотокова, затим Трњане где је била иницијатива за адаптацијом сеоског дома и село Корман где је постојала иницијатива за реконструкцијом јавног објекта у коме ће у наредним годинама део простора да користи за своје потребе и једна женска организација која треба даље да се оснажује и брендира своје производе ‒ каже Живадиновић, објашњавајући зашто су након организовања зборова у више насеља ови пројекти препознати као приоритетни.

Овом скупу су присуствовали и представници алексиначке локалне смоуправе предвођени председником општине Далибором Радичевићем који је објаснио значај дијалога и колико они помажу да се препознају потребе локалних заједница, односно житеља наших села.

‒ Кроз ових непуних 5-6 месеци колико траје пројекат, разговор са мештанима је од непроцењиве важности. Чињеница је да када имамо активну месну заједницу у једној општини то село по правилу добије више. Не због тога што су они нешто битнији од свих осталих, али имајући иницијативу и стално долазећи и указујући на њихове потребе, те потребе се препознају. Оног тренутка када имамо неактивну месну заједницу потребе тих мештана углавном не дођу до локалне самоуправе и теже се решавају ‒ казао је први човек општине Алексинац и напоменуо да је веома значајно да те потребе буду реално исказане и одрживе у смислу да оне буду функционалне и задовољавају потребе грађана.

На значај дијалога у друштву и да постоји тенденција његовог одсуства, нарочито између различитих актера, указао је и Владимир Павловић из Београдске отворене школе. По њему, дијалогом долазимо до закључка како можемо да решавамо проблеме у заједници и како можемо да користимо развојне потенцијале у заједници. То је била идеја са којом се ова невладина организација обратила Европској унији, која је финансијски подржала пројекат.

‒ Ми можемо да заступамо различите политичке интересе, ми можемо да видимо ствари плаво, жуто, црвено како год, али оно што све нас окупља јесте жеља да у нашој заједници буде добро и да у нашој заједници буде боље. И онда када разговарамо о проблемима у нашој заједници или о томе шта су развојни потенцијали наше заједнице онда све те боје немају никакве везе и немају никакве важности. Оно што је нама потребно јесте да седнемо и да разговарамо, и да се окупљамо и да решавамо те проблеме и да користимо развојне потенцијале ‒ закључио је Павловић.

Учесници у пројекту су истакли добру сарадњу између невладиног и јавног сектора и изразили жељу да наставе са сличним активностима које би биле у корист грађана.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × 4 =