У селу Гредетин, пре двадесетак година било је готово 80 хектара под јагодама. Оно и суседна села Крушје, Каменица и Лознац била су широм Србије позната по лепим и великим засадима и веома укусним јагодама, тада индустријске зенга зенгана.
Данас, на жалост, у Гредетину и околини нема ни десет хектара под јагодама. То је једна страна приче, тужнија. Друга медаља ове приче је произвођач Милош Новковић који не одустаје од гајења јагода примењујући савремени узгој. Главни проблем гредетинских јагодара се појавио када више није била могућа производња овог воћа у сувом ратарењу, већ је било неопходно наводњавање.
Милош одавно има засаде на бакинама и фолији са наводнавањем системом кап, по кап. Судећи по новим климатским условима, дуги периоди са високим температурама који штетно делују и отежавају очување биљке преко лета, овај јагодар се одлучио да полако сели производњу под пластенике. Планира да засади 30.000 биљака.
− Ове године око 100 дана без падавина. На отвореном јагода где није могла да се залива није могла да преживи, а има парцела где нам је река пресушила и где није могла да се залива. Чак и где смо заливали, јагода није могла да ради, буквално је само остала жива. Свакодневно заливање и ништа, само стоји у месту. Тако да идемо на ту варијанту да мало повећамо пластеничку производњу и да остане то на отвореном где има воде ‒ објашњава Милош.
Интересантна су његова запажања када је у питању пластеничка производња и реаговање биљке на високе температуре.
‒ У пластенику је јагода радила, без обзира што је оволико висока температура, вероватно због самих фолија које штите од тог УВ зрачења. Претпостављам да је само то у питању ‒ закључује наш саговорник.
Новковић је у пластеницима имао прошле године одређену количину јагода, и ове године планира да дуплира број садница. Јагоду је на отвореном гајио на око четири хектара и полако ће смањивати те површине.
‒ Било је нешто више од 15.000 садница у пластеницима, а богами ако успемо све до краја сезоне ове године биће око 30.000 биљака. Скоро дупло у пластеницима, с тим што ће на отвореном бити смањено на пола, сигурно ‒ износи своје планове овај јагодар.
Производња у пластеницима је сигурнија и безбеднија, али када нема довољно сунца укус је слабији него на отвореном. То би се могло закључити у разговору која је јагода боља.
‒ Када има сунца и нема неке велике разлике, али нека рана производња почетком априла не може да буде баш то тај укус, нема довољно сунца. У пластенику гајење јагода је без заштите, без ичега хемијског. На отвореном мора обавезно. Пар заштита мора обавезно. Све је то у каренци, све је то у реду, ништа није ван тога али заштита је обавезна. Мора – појаснио нам је Милош.
И сами смо се у више наврата уверили да три ћеркице који овај произвођач има уђу у пластеник , уберу и поједу јагоду без икаквог прања. Милош је међу млађим произвођачима овог воћа и едукује се када је у питању употреба препарата за заштиту, не штедећи новац и време да они буду примењени тако да њихова каренца не угрожава плод и потрошаче. Да ли сви тако раде, вероватно не. Барем према написима у медијима о присуству недозвољених материја у плодовима јагода. Зато је за једну заједницу веома важно да има одговорне произвођаче као што је Милош Новковић.
