Obilaskom zasada Darka Pejića u ataru sela Mađere, jednog od najboljih voćara u tom kraju, počela je danas jednodnevna manifestacija „Dani kupine”. Ona se tradicionalno održava u Ražnju i okuplja poljoprivredne proizvođače iz ove opštine, koji osim što svoje proizvode prikažu posetiocima, imaju prilike i da prisustvuju stručnom predavanju. Naravno, na kraju je upriličeno i druženje.
Domaćin zasada mlađani Darko kupinu gaji na dva hektara i pretežno je to mlad zasad podignut novim traženim sortama. Dominira sorta „loh nes”. I kada su drugi odustajali, Darko je podizao svoj zasad na jednom predivnom proplanku sa koga puca pogled na selo. Sagradio je i pomoćni objekat, pa je pravo uživanje sedeti na terasi i gledati prostranu plantažu, a preko nje, malo dalje, i živopisne zelene brežuljke.
Zasad je vrlo savremen, sa sistemom za navodnjavanje. Nedostaje jedino mreža za zasenu, odnosno za zaštitu od sunca. Ulaganja su velika i sve bi bilo to podnošljivo kada bi cena kupine i u narednim godinama bila kao sada. Ali to je teško predvideti, pa je toga svestan i naš domaćin.
− Nakon četiri loše sezone ova godina je dobra sa cenom. Trenutno otkupna cena u refuzu je 150 dinara za kilogram − kaže Darko, uz napomenu da ekstra kvalitet kupine, pakovan u malim posudama za konzumiranje, može da postigne cenu i preko 200 dinara.
Nažalost, zbog mladog zasada, načina berbe, nedostaka mreže i načina čuvanja, Darko trenutno nema značajnije količine plodova za ekstra klasu, koja ne podrazumeva samo krupnoću, već ujednačenost ploda i slično.
I dok sedimo sa ovim vrednim čovekom, koji ima podršku u svojoj porodici, opet nam pogled i misli idu prema predelima koji su zadivljujući. Kako bi bilo lepo da je put nešto bolji, mada se opština Ražanj potrudila da ovu atarsku deonicu poravnja, da se zasad dogradi mrežom i rashladnim uređajima pored njega i da se završi započet objekat, pa da onda ljubitelji prirode i ovog voća dođu u ovu oazu prirode, a da im Darko proda, ne samo svežu kupinu, nego i proizvode od nje, a uz to, još ponešto, kao dobru šljivovicu, koju smo probali.
To su naše, a možda i Darkove želje. Za tako nešto je potrebno, osim veće naše i njegove ekonomske moći, i svest i saznanje da su najbolji proizvodi – lokalni. A dotle nam ostaje da se divimo kako to rade neki drugi, čiji su prirodni potencijali znatno slabiji od naših, ali su bogatiji novcem i organizovaniji, i kao pojedinci, ali i kao zajednica.
Da je cena ove godine ohrabrujuća, sa Darkom se slaže i njegov iskusniji kolega Tomislav Matić iz Vitoševca, dugogodišnji proizvođač i otkupljivač voća.
− Solidan je rod prema godinu kakva je bila. Prezadovoljni smo cenom. Prva cena je bila 100 dinara „čačanka”, 120 dinara „loh nes” i „tripl kraun”. A sada je 140 čačanka a 150 „loh nes” i „tripl kraun”. Tačan je podatak zbog toga što su bile niske otkupne cene, mnogi poljoprivrednici su iskrčili svoje zasade.Međutim, oni koji su održali proizvodnju, sada će da uzmu malo pare. Kakva će cena biti naredne godine, to se nikad ne zna, ne zavisi od proizvođača, već od okupljivača − kaže Matić.
Cene i površine su promenljive kategorija, jedno je sigurno da manifestacija „Dani kupina” u Ražnju opstaje pa i današnje okupljane je najava da ćemo i sledeće godine posetit neki ražanjski zasad kupine.
