Играјући Девојку у представи „Рубиште” Нинослава Ђорђевића и редитеља Кокана Младеновића, а у извођењу ансамбла Шабачког позоришта, млада глумица Кристина Пајкић се већ на самом почетку своје каријере сусрела с изазовима глумачке професије и по свему судећи успешно их превазишла. За храбро и катарзично понирање у свој лик Кристина је добила награду „Душан Дука Јовановић”, која се на Фестивалу првоизведених представа додељује најбољем младом глумцу. Њена Девојка је комплексан лик жељан искрене љубави, али она у малограђанској средини у којој је живела доживљава само разочарење и понижење.
Шта Вама представља ова награда?
‒ Ова награда је пре свега велика одговорност и велика част, али и потврда мог рада, љубави према глуми, као и мотивација за даље.
„Рубиште” је доста динамична представа. Колико Вам је помогло плесно искуство и да ли се ту, можда, крије тајна вашег успеха у овом комаду?
‒ Ја сам неко ко се целог живота бави плесом и вероватно ми је то олакшало тај физички део посла. Све остало је чиста емоција.
У којој мери је Ваш лик традиционалан, а колико савремен у смислу тематике саме представе, пошто лик Девојке има врло трагичну судбину?
‒ Мој лик је заиста потресан и најтежи за рад у емотивном смислу. Када уђете у такав лик, ви га, просто, доживљавате и ван сцене, на улици, код куће, јер вам је потребно неко време да бисте ушли у ту суштину, у срж. Једноставно не можете да се отргнете од такве суровости и изопачености која постоји међу нама. Заиста јесте било тешко, али сам опет, с друге стране, срећна и сваки пут кад станем на сцену у улози Девојке, играм је заиста из срца. То је, ипак, мој посао.
Фото са насловне: Марко Миладиновић
Цео текст прочитајте у АЛ новинама: