Кроти се десна обала Јужне Мораве

Моћне машине извођача радова, нишке „Ерозијеˮ, грме ових дана поред десне обале Јужне Мораве стварајући у атарима села Прасковче у општини Ражањ, и Вукашиновац и Јасење у општини Алексинац заштитни бедем од поплава. Дужина заштитног насипа у овој фази је преко 900 метара и за те намене Република Србија је преко свог ЈВП „Србијаводеˮ издвојила 42 милиона динара без ПДВ.

‒ Ми смо заједно са општином Ражањ за ово подручје уговорили сарадњу на реализацији овог пројекта, односно изградњу деснообалног насипа. И у оквиру тога ради се и надвишење насипа који већ постоји код Рујишке реке и Дреновачког потока и на тај начин ћемо практично затворити ову касету која се зове Рутевачка. Обезбедићемо одбрану од поплава за делове општина Ражањ и општине Алексинац, односно штитиће се делови катастарских општина Рутевац, Прасковче, Вукашиновац и Јасење. Ту смо наишли на разумевање општине Ражањ која се укључила у део који је њихова обавеза, значи решавање имовинских односа ‒ каже Драгана Симић, руководилац Водопривредног центра „Мораваˮ у Нишу, који је огранак Јавног водопривредног предузећа „Србијаводеˮ, уз напомену да очекује завршетак радова до краја године.

Начелник Општинске управе Општине Ражањ Иван Ивановић је истакао значај и обим пројекта за ову средину, најављујући даље ангажовање на решавању и осталих проблема када је у питању опасност од поплава.

Драгана Симић, руководилац Водопривредног центра „Мораваˮ и Иван Ивановић, начелник Општинске управе Општине Ражањ.

‒ Желим да нагласим да је ово изузетно важан пројекат изградње деснообалног насипа који штити, пре свега пољопривредна добра, која су годинама била плављена. Имали смо велику штету. Ушли смо у преговоре и у причу са људима из „Србијаводаˮ за изградњу мањег насипа који би заштитио први део села Прасковче. То је поента целе приче, да заштитимо и пољопривредно добро, али и домаћинства и да затворимо тај пројекат и саму ту финансијску конструкцију ‒ каже начелник Ивановић.

На месту где се подиже нови заштитни насип затекли смо и неколико пољопривредника који су указивали да је неопходно решити и остали део незаштићене обале који се протеже до регионалног пута. Они сматрају да треба искористити власништво „Србијаводеˮ над приобалним земљиштем које имају и наставити градњу заштитног насипа како би се у потпуности заштитило поље. Стручњаци пак сматрају да је технички и економски неоправдана градња таквог објекта, па предлажу изградњу насипа испред села како би било заштићен тај спорни део Прасковчета.

‒ Са овим насипом и овом изградњом, она друга страна према селу биће поплављена. То ће бити велики проблем за село и за пољопривредно земљиште. У суштини, ми се боримо да нам не остане све на ових 900 метара, него да се и тај преостали део изгради и заштити село и пољопривредно земљиште. Јер тамо се живи ‒ објашњава Славиша Михајловић, пољопривредник из Прасковчета, који тренутно обрађује 20 хектара и углавном се бави сточарством.

Михајловић нам каже да његова производња млека и меса може бити угрожена ако се дозволи да остатак пољопривредног земљишта буде плављен, па чак и да одустане од пољопривреде и да се негде у иностранству врати свом првом занимању, а то је возач.

Добра ствар у свему овоме је што постоји спремност стручних људи из водопривредне организације и локалне самоуправе да се ови проблеми на терену покушају да реше. Лоше је што су поједини пројекти доста скупи, па је тешко наћи онога ко ће све то моћи да плати. 

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

twenty − 1 =