Јавно комунално предузеће „Комуналне услуге” у нову 2026. годину улази са наслеђеним проблемима из прошле године, коју ће вероватно завршити са малим губитком у пословању. Оно са чим ће се алексиначки комуналци сусрести у овој години су раст цене радног сата запослених, одобрено поскупљење услуга у мањем проценту од траженог, стабилност цена енергената и слично.
Комуналне услуге су од 1. јануара скупље за 7 одсто, иако је ово јавно предузеће тражило увећање цена за 17 одсто. Део опозиционих одборника позивајући се на пројектовану инфлацију је сматрао да је и седам одсто неоправдано, док су нам у „Комуналним услугама” објаснили да је цена инпута у њиховом раду знато повећана у односу на званичну инфлацију и да ће морати да смање број запослених за неколико радника и више да се ослањају на машински рад.
Иначе, алексиначки комуналци празниће контејнере и сутра, ујутру и после подне и само неће радити на Божић. Одржати такав темпо рада није једноставно јер је због сезоне грипа један број радника одсутан.
‒ Ја лично, као одговорно лице у Јавно комуналном предузећу, не могу да будем задовољан са 7 процената, јер не оправдава ону другу нашу потрошну страну. Као што сам и напоменуо, плате су два пута порасле у претходних 12 месеци и само покривање те разлике је захтевало повећање од неких 17 процената. Међутим, тако је како је. Цена која је добијена је у односу када се упореди на цене изношења смећа у региону, а и у већем делу Србије, сигуран сам да смо у доњој половини лествице – појаснио је своје ставове директор Марковић.
Наш саговорник је изразио наду да те чињенице неће да утичу значајно на рад предузећа.
‒ Ту смо да предупредимо и урадимо све оно што можемо, да дижемо ниво услуге који сада пружамо, а не да идемо на ту страну да ниво услуге пада. Просечни рачун за изношење смећа, као наше основне и главне делатности, је негде око 600 динара на месечном нивоу. Када упоредимо неке друге трошкове, сигурно ће се већина људи сложити са мном да није велики издатак – констатује први човек „Комуналних услуга”.
Марковић објашњава зашто није упоредиво тражено повећање и раст цене на мало.
‒ Јавно комунално предузеће у свом раду не троши шећер и уље, него троши енергенте и троши радну снагу пре свега. Цена радне снаге је таква каква је и на то ми не можемо да утичемо ‒ конкретан је наш саговорник.