Климатске промене утицаће, вероватно, и на појаву нових болести

Климатске промене ће умногоме изменити и начин живата људи који ће живети на овој планети, чије ресурсе немилосрдно трошимо, са разлогом и без разлога. Ужасни ратови односе на хиљаду живота у геополитичкој игри елита, што нас ужасава. С друге стране, о климатским промена стално говоримо и декларацијама се, наводно, спремамо за њих, али у реалности помало потцењујемо њихову евентуално разорну моћ. Подсетимо се да је шпанска грозница однела пет пута више живота него Први светски рат. Њен узрочник је био вирус инфлуенце А (Х1Н1).

Климатским променама планета добија више температуре које ремете животињски и биљни свет. Док започињемо разговор на тему како климатске промене утичу на епидимиолошку ситуацију, са алексиначким епидемилогом др Родољубом Живадиновићем, наш саговорник нам предочава да је пре неки дан прочитао да због отопљења бели медведи почињу да се разбољевају од неких болести од којих се до јуче нису разбољевали.

− Значи, ви имате један биолошки систем који се зове организам, да ли је то човек или било који други, који се у склопу својих климатских фактора развио и развио способност да се брани од одговарајућих болести. И човек, када је у потпуности здрав, да тако кажем, он једноставно не може ни да се разболи тако лако, јер има имунолошки, то јест имунски систем правилно речено, који га штити од свега тога. Међутим, са климатским променама долази до промена нивоа температуре. Паразити, болести, бактерије и тако даље, шире се у ареале (у области где одређена популација врши животне процесе, прим. аут.) у којима их није било до јуче – започиње наш саговорник своје размишљање о овој теми.

Овај епидемиолог напомиње да се болести, вируси, другачије развијају, другачије се та болест коју они изазивају понаша код људи у другим климатским условима. Болести, којих није било на неким просторима, одједном долазе.

− Људи неприпремљени, једноставно немају никакаво генетско памћење везано за те болести и падају, страдају, као што смо ми страдали од короне која је дошла тако. Нисмо имали никакав додир са таквим вирусом у прошлости. Наш организам је пао као покошен и зато смо имали онолико тешких облика, онолико свега, а након тога, временом вирус је мутирао, нон-стоп мутирао као и сваки вирус. Он је ослабио и дошло дотле да, сада малтене да је корона, тачно је да и даље има смртних исхода и то су ређи случајеви него што је то било, далеко ређа него некада.  Кроз наш организам  је прошао тај вирус и он је оставио неки траг, неко памћење и много брже организам одреагује на њега. Дајем можда и баналан пример, али је буквално тако − објашњава овај алексиначки епидемиолог.

Др Живадиновић каже да ми не знамо шта нас чека у будућности. Многи паразити се шире планетом тамо где их никада није било.

− Шта ће бити и од тога се страхује када се отопи пермафрост (подводни седименти који континуирану остају испод нуле – залеђена земља, прим. аут) у Сибиру, који практично у себи доле крије ко зна шта. То су неки стари узрочници болести који преживљавају, веровали или не, и десетине хиљада година. Тако да  ћемо видети шта нас чека − указује наш саговорник на део проблема који настају.

Биће све више проблема са болестима, сматра овај стручњак, посебно због велике глобализације света.

− Некада, када се деси у неком селу да неки вирус мутира и направи неку високо патолошку варијанту,  побије све становнике тог села и ту је крај. И нестане и вирус рецимо. А данас, када се људи нон-стоп крећу, када нон-стоп циркулишу, не мењају само села ни градове, мењају државе. За мање од 24 сата ви сте на другој страни планете без икаквог проблема, у себи носите ко зна шта. Према томе, глобализација ће нам тек правити проблеме и већ их прави. Вируси, такође, све више – закључује др Живадиновић.

Видећемо да ли ће наука успети да нађе неки универзални лек за вирусе од оних које данас имамо, а имамо их јако мало, углавном немамо лекове за вирусе или су јако ограниченог дејства, али наука напредује, видећемо.

Остаје да се надамо да ли ће наука успети да нађе неки универзални лек за вирусе од оних које данас имамо, а имамо их јако мало. Углавном, немамо лекове за вирусе, или су јако ограниченог дејства, али наука напредује.

О перспективама у борби са вирусима, за које се претпоставља да ће их све више бити, у наредним написима.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

18 − three =