Након дугогодишњег дружења са пчелама и бављења пчеларством на два континента дарагоцено је искуство професионалног пчелара Ивана Брндушића из Окланда на Новом Зеланду. Брндушић је пореклом из Хомоља и одрастао је у једној потпуно еколошкој чистој средини, када је у Србији он се пчеларством бави у Бору и околини, што је са становишта животне средине додатно искуствено сазнање.
Време када је у Србији проводи у Бору, где се такође бави пчеларством. Последњих неколико деценија наш саговорник своје пчеларске амбиције реализује претежно на најудаљенијем континенту Новом Зеланду. Своја пчеларска искуства и сазнања настала на основу истраживања, Брндушић презентује и дели на многим предавањима широм света.
Опрашивање, односно преношење полена са једне биљке на другу, налази се међу најважнијим екосистемским услугама, с обзиром на то да омогућава полно размножавање и опстанак биљака цветница. Осим што многе биљке цветнице (поготово гајене врсте) представљају храну за људе и друге организме, оне чине неизоставни део свих екосистема, почетак у многим ланцима исхране и последично утичу на стабилност и одржавање популација и заједница свеукупног живог света на нашој планети. У опрашивању учествују многи организми, али су пчеле несумњиво најзначајније. Када кажемо „пчела” већина људи помисли на једну врсту – на западну медоносну пчелу . Међутим, важно је напоменути да постоји преко 20.000 различитих врста пчела. Многима је интересантан податак да у Србији живи око 800.
Због климатских промена све је мање воде, а све више тропских периода на подручјима где их није било. Недостатак воде, мање полена и опрашивања и мање хране.
− Пчеле зависе од полена, а полен је без влаге, и без кише немамо квалитетан полен. УВ зрачење је велико, температура је велика, да ме чуди како уопште опстају наше пчеле. Климатске промене су препознатљиве, и погубне не само по наше пчеларство већ и по цео диверзитет, природа се жали и вапи за помоћ. Када сам био сам по неким пећинама госпођа водич je говорила понесите чизме јер има воде у пећини, сутрадан међутим није било воде. А после три дана када сам опет обишао ту пећину нестала је сва вода. Нестаје нам вода, суша је од кад није пало кише, то ће се одразити невероватно великим размерама код наших пчела и на целу пољопривреду – каже Брндушић.
Наш саговорник напомиње да живи на Новом Зеланду, и да оне промене које се овде у Србији дешавају, 25 до 30 дана нам све цвета раније него пре неколико деценије, исто се дешавају и на Новом Зеланду.
− Ја ово не кажем како би тешио ваше читаоце, него причам како су ове промене евидентне на целој планети. Прича коју метеоролзи причају да је ово било некад и да ће се поновити, циклично су неутемељене. Не, неће се поновити они снегови који су били некад, нема их више, нема више оних вода које смо имали, бунари су све плићи, извори су се многи осушили. Ту нам лежи цео проблем – објашњава овај пчелар са интернационалним искуством.
На крају ове приче у коме сумирамо искуства новозеландског пчелара пореклом са југоистока Србије, где и сада проводи одређено време, треба озбиљно схватити речи које упућује: „Човек није довољно свестан, идаље срљамо и упропашћавамо природу, идаље не водимо довољно рачуна, сечемо шуме, а шуме су главни извор воде”.