„Катун, село мог детињстваˮ, историја кроз вредно прозно штиво

Историографија алексиначких насеља обогаћена је још једном публикацијом створеном из пера др Зорана Николића, аутора неколико универзитетских уџбеника и научних радова. Овај некадашњи Катунчанин је написао неки вид монографије завичајног села на основу личних сећања из времена од 1954. до 1966. године, периода када је и сам био житељ ове заједнице. Николић је своја сећања и сећања људи са којима је разговарао, уз сопствена запажања, објавио у монографији „Катун село мог детињстваˮ, у издању Центра за културу и уметност.

Писац кроз личности које су упечатљиво обележиле то раздобље у животу села документовано, уз обиље илустративних фотографија, даје сведочанство о једном времену када су посвећеност послу, друштвени рад и жеља да се изгради насеље били високо цењени у заједници. Николић читаоца кроз неколико драгоцених података о настанку појединих институција у селу уводи у теме које жели посебно да обради, као што је школство, спорт, култура и уопште богат у то време друштвени и економски живот заједнице.

Изнети подаци нас упознају са историјатом изградње села и дочаравају значај који је у том послератном периоду Катун имао не само за своје житеље већ и околна места. Са поносом се наглашава да је он личио на варошицу са добром комуналном инфраструктуром за то време. Доста простора писац са правом даје раду школе и великом доприносу тадашњих просветних радника на образовању становништва. Врло су занимљива и поглавља о спортским дешавањима у којима су учествовали Катунчани, али и њихови препознатљиви музичари.

Посебно су драгоцена казивања, која су забележена у књизи, савременика тих догађаја као вредан архивски материјал и докуменат у сагледавању свеобухватне историје села, нарочито периода којим се аутор бави. Николић је забележио и тадашња културна дешавања, као и обичаје у селу, попут одржавање свадби и испраћаја у војску.

На крају аутор даје и преглед проблема садашњег села, односно актуелног стања Катуна, јасно скицирајући његово економско, демографско и друштвено стагнирање. Емотивно позива да се нешто предузме на заустављању таквих тенденција. Ипак, приказ ове књиге завршавамо са још једном њеном врлином. У њој су забележени и догађаји у којима су учествовали тадашњи становници Катуна који одсликавају сву живост и духовитост те средине.

Живо и емотивно било је и синоћ у катунском Дому културе на промоцији ове књиге, када су осим аутора говорили и присутни гости. Али и поносито. Сви, старији житељи, се са неким задовољством сећају тих времена, али тужни због садашњег стања села.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

15 − ten =