Једна дилема се провлачи све време – да ли јаја треба фарбати на Велики четвтак, Велики петак или Велику суботу?
У неким крајевима Србије домаћице прво јаје, чуваркућу, фарбају у четвртак у рану зору чим сунце сване, док се остала јаја фарбају петком, мада има и оних који верују да на Велики петак не ваља ништа радити па се обичајима препуштају у суботу, дан уочи Ускрса. Етнолози кажу да не можете погрешити.
Јаја се боје, зависно од региона, од Великог четвртка до Велике суботе, али најчешће на Велики петак, рано ујутро.
Велики петак је некако најзначајнији за народну праксу, мада се током свих седам недеља поста, а посебно последње, страдалне седмице, народ припрема за тај највећи празник.
У последњој недељи, од великог четвртка све је посвећено домаћинству, припреми ускршњих јаја, фарбању, мешењу колача. У неким крајевима наше земље јаја се фарбају у четвртак или у суботу, због тога што се верује да на Велики петак не треба ништа да се ради и тада треба све да мирује због жалости за Исусом Христом. Међутим, ново време донело је и нову праксу. Жене нису више стално у кући као што су некада биле, па јаја фарбају и петком.
У обредној пракси код српског народа јаје се у традиционалној култури често користило да потпомогне рађање новог живота, да га чува и одржи. Утицај црвеног јајета на рађање преносио се и на све што човека окружује: на стоку, усеве, природу. Користили су га и код сејања и орања, код прве муже.
Представе о животворној моћи јајета с временом су добиле хришћанско обележје. Црква је прихватила бојење јаја тек од 12 века, а у нашим крајевима помињу се таква јаја у 16. веку. Сматра се како су бојена јаја, посебно она црвеном бојом, старијег порекла од шараних јаја јер се, према археолошким изворима, помињу и у загробним култовима код старих европских народа од 4. века нове ере.
Прво обојено јаје у српском народу назива се – чувар, чувара, чуваркућа, чуварак (Војводина), крсташ (Пећ), страшник (Призрен), измамак (околина Лесковца), чобан (Чајнич).
Како год је називали, чува се поред иконе до следећег Ускрса.
Верује се да пуцање коре на јајету симболизује Христово ускрснуће, али и буђење природе.