Тендери, јавне набавке су увек интересантни за јавност из више разлога. Иако се све процедуре одвијају преко Портала јавних набавки, значајан број грађана на друштвеним мрежама овај процес виде као прилику за добро наплаћени посао за производ сумњивог квалитета или лоше изведене радове. Постоје и другачија мишљења где се сматра да је овај поступак транспарентан и да су у великој мери спречене злоупотребе.
На ову тему, уз помоћ међународних организација, НАЛЕД је недавно саопштио истраживања која су указала на неке проблеме у овој области. Део података добијених истраживањем опште популације, понуђача и наручиоца у поступцима јавних набавки у Србији под називом „Ефективне јавне набавке у служби економског раста” упућују да има места да се о овим темама разговара и да се ради на унапређењу целог система.
Према најновијем истраживању које је за потребе НАЛЕД-а спровела агенција Ипсос, нешто више од половине грађана мисли да је систем јавних набавки код нас добар, али с друге стране, удео понуђача који не учествују у њима, јер не верују да ће поступак бити фер и транспарентан, скочио је на 42 одсто. Истовремено, понуђачи који су у претходне три године учествовали у надметању чешће оцењују да се набавке у Србији спроводе транспарентно и у складу са прописима од оних који нису учествовали на тендерима.
Подаци Канцеларије за јавне набавке кажу да у 96 одсто набавки о избору најбоље понуде одлучује најнижа цена, а истраживање показује да наручиоци примену других критеријума сматрају ризичном – недостају им модели конкурсне документације према којој би радили, а самим тим им је и захтевно да одреде и вреднују критеријуме квалитета.
Директор Транспарентности Србија Немања Ненадић је истакао податак из истраживања да чак 94 одсто грађана сматра да би јавне набавке требало да буду строго контролисане.
– Грађане Србије очигледно веома занима на шта ће се трошити новац из буџета и имају став о томе шта су приоритети, али требало би им омогућити да имају где то да кажу, да учествују у консултацијама када се праве планови. Наручиоце тишти мањак конкуренције, а понуђаче од учешћа на тендерима одвраћа то што немају довољно поверења да ће набавке бити законите и поштене. То је путоказ шта треба учинити да се конкуренција повећа: државни органи треба да контролишу знатно врећи број случајева у којима постоје сумње да је набавка намештена и да оно што утврде у том процесу деле са јавношћу одмах – каже Ненадић.
Осим тога, из одговора представника јавног сектора, уочљива је све већа заинтересованост за информације о фирмама које нису добро урадиле посао, па тако 44 одсто наручилаца истиче одсуство јавно доступног списка негативних референци као главну препреку у спровођењу набавки. За још 22 одсто све већи проблем представља дуготрајност поступка пред Републичком комисијом за заштиту права.
Очито да је потребно систем јавних набавки усавршавати и радити на оспособљавању кадрова који раде на овим пословима. Упоредо подаци треба да буду доступнији, јавност заинтересованија, а медији да озбиљније прилазе овим темама. А пре свега, познаваоци прилика кажу, да се у јавном позиву настављају специфични услови који фаворизују кандидата, а нису од значаја за предмет јавног позива.
Сутра: О клупама за парк Брђанка
Извор фотографија: НАЛЕД.