Ni kiša ni tmurno vreme kojim je počelo nedeljno jutro, nisu omeli jagodare da se po trinaesti put, drugog dana juna, okupe u porti gredetinske crkve i da na dvadesetak štandova izlože ovogodišnje plodove jagoda. Iako im promenljivo i hladno vreme za ovo godišnje doba nije išlo naruku, kažu da su zadovoljni rodom i otkupnom cenom od 90 do 120 dinara za kilogram.
– Iako nema sunca, bolji je rod nego prošle godine – kaže nam proizvođač iz Gredetina, Žarko Jovanović, koji zengu zenganu proizvodi sada na nešto manjoj površini od 10 ari. Kaže da se prošle godine njegova proizvodnja prostirala na 40 ari, ali je problem što se poljoprivredom bave samo on i žena i to ih sprečava da sade na većoj površini.
‒ Prodajem tu u Gredetinu, počeo je otkup na 120 dinara rinfuz i ide za naše tržište. Većinom sadim zengu. Mora da ima 30 godina da sadim jagode i ova sorta do sada nikada nije zakazala – kaže nam ovaj proizvođač.
I ove godine među jagodarima je najviše bilo proizvođača iz Gredetina, ali su u ovo aleksinačko selo stigli i crveni plodovi iz Zalogovca kod Varvarina, Radevca, Krušja, Kormana i Velikog Šiljegovca.
Sortama asia i roksana, koje gaji Bojan Todosijević iz Zalogovca, česta kiša ne pogoduje zbog truljenja plodova, ali je bez obzira na to ovaj proizvođač zadovoljan cenom i plasmanom. Njegova parcela pod jagodom prostire se na površini od čak jednog hektara, a u vreme berbe neretko angažuje berače iz opština Aleksinac i Ražanj.
‒ Svake godine se povećava, sve je više proizvođača, ali mnogo je to jagoda za ovaj deo. Ne može tržište da otkupi sve. Ove godine je potražnja za rinfuzom pa se sve otkupi, inače da nije toga ne bismo imali gde da je prodamo – smatra Todosijević, koji se jagodarstvo bavim dvadeset godina.
U Udruženju „Jagoda” smatraju da se proizvodnja jagoda i u aleksinačkom kraju polako obnavlja, što je pokazao skoro duplo veći broj izlagača na ovogodišnjoj manifestaciji jagodara.
– Pojavili su se neki mladi ljudi koji proizvode na većim površinama i zahvaljujući njima mi na našim pijacama možemo da jedemo domaću jagodu, a ne iz regiona, ili ne daj Bože iz Evrope koju verovatno ne bismo ni mogli da platimo. I dužnost nas starijih je da te ljude na neki način pomognemo, usmerimo, a i trebalo bi im pomoći jer oni čuvaju ove prostore – rekao je Ninoslav Miljković, predsednik „Jagode” i dodao da ukoliko se mladima ne pruži moralna i materijalna podrška, onda će od opštine ostati šuma sa malobrojnim stanovništvom u centralnom naselju.
Finansijsku pomoć u organizovanju manifestacije i ove godine dala je lokalna samouprava. Manifestaciju je otvorio predsednik Skupštine Grujica Veljković rekavši da moramo biti odgovorniji i kao kupci i kao proizvođači.
‒ Mi kao potrošači moramo više da vodimo računa o tome i da se trudimo da kupujemo što više domaćih proizvoda, uključujući i jagode. Treba da podržimo naše proizvođače jer ako to ne činimo nećemo više imati ovde proizvodnju, pa nećemo imati šta da jedemo, a s druge strane naši proizvođači treba da se potrude da ispoštuju proceduru prilikom prskanja i da vode računa o karenci, kako ne bi ugrozili zdravlje ljudi – rekao je Veljković.
Moldavija “omela” izvoz?
Od proizvođača smo čuli da veliki problem predstavlja i to što se plodovi beru nepažljivo, pa se dešava da na rusko tržište stignu neupotrebljive i loše jagode. Zbog toga se gube kontakti i poverenje otkupljivača, pa i oni proizvođači koji po standardima beru voće, nekad ostanu bez ruskog plasmana.
Jedan od većih proizvođača jagoda Miloš Novković iz Gredetina, koji ovo voće gaji na hektar i po, zastoj u otkupu za inostrano tržište vidi u klimatskim uslovima. Novković smatra da otkupljivači nerado uzimaju jagodu koja sazreva u kišnim danima, a postoje i neke glasine da je počela da stiže jagoda u Moldaviji i da kupci iz Rusije češće nju uvoze zbog niže cene. Ovaj proizvođač iako smatra da cena jagoda uvek može biti bolja ipak planira da svoj proizvod proda po prosečnoj ceni od 120 dinara. Kaže i da za sledeću godinu proizvodnju planira da proširi na još hektar površine.
Nažalost, i ove godine bilo je proizvođača koji zbog potrage za boljim životom izvan granice napuštaju proizvodnju. Miloš Janićijević iz Gredetina, koji je do sada bio stalni učesnik Dana jagoda, ove godine se poslednji put pojavio na manifestaciji jagodara u svom rodnom selu kao proizvođač. Poručio nam je da će uskoro raskrčiti svoje zasade jer sa porodicom odlazi u Nemačku.
Dane jagoda organizovalo je Udruženje „Jagoda” iz Gredetina uz pokroviteljstvo Opštine Aleksinac, a uz podršku Centra za kulturu i umetnost i Crkvene opštine Gredetin. Manifestaciji su, pored proizvođača i ljubitelja jagoda, prisustvovali narodni poslanik Dalibor Radičević i direktorke CKU, SRCA i Teatra 91.