Jagodari

Јагодари поручили: Није лоше, с обзиром на услове

Ни киша ни тмурно време којим је почело недељно јутро, нису омели јагодаре да се по тринаести пут, другог дана јуна, окупе у порти гредетинске цркве и да на двадесетак штандова изложе овогодишње плодове јагода. Иако им променљиво и хладно време за ово годишње доба није ишло наруку, кажу да су задовољни родом и откупном ценом од 90 до 120 динара за килограм.

Jagodari – Иако нема сунца, бољи је род него прошле године – каже нам произвођач из Гредетина, Жарко Јовановић, који зенгу зенгану производи сада на нешто мањој површини од 10 ари. Каже да се прошле године његова производња простирала на 40 ари, али је проблем што се пољопривредом баве само он и жена и то их спречава да саде на већој површини.

‒ Продајем ту у Гредетину, почео је откуп на 120 динара ринфуз и иде за наше тржиште. Већином садим зенгу. Мора да има 30 година да садим јагоде и ова сорта до сада никада није заказала – каже нам овај произвођач. 

И ове године међу јагодарима је највише било произвођача из Гредетина, али су у ово алексиначко село стигли и црвени плодови из Залоговца код Варварина, Радевца, Крушја, Кормана и Великог Шиљеговца.

Jagodari Сортама асиа и роксана, које гаји Бојан Тодосијевић из Залоговца, честа киша не погодује због труљења плодова, али је без обзира на то овај произвођач задовољан ценом и пласманом. Његова парцела под јагодом простире се на површини од чак једног хектара, а у време бербе неретко ангажује бераче из општина Алексинац и Ражањ.

‒ Сваке године се повећава, све је више произвођача, али много је то јагода за овај део. Не може тржиште да откупи све. Ове године је потражња за ринфузом па се све откупи, иначе да није тога не бисмо имали где да је продамо – сматра Тодосијевић, који се јагодарство бавим двадесет година. 

У Удружењу „Јагода” сматрају да се производња јагода и у алексиначком крају полако обнавља, што је показао скоро дупло већи број излагача на овогодишњој манифестацији јагодара.

– Појавили су се неки млади људи који производе на већим површинама и захваљујући њима ми на нашим пијацама можемо да једемо домаћу јагоду, а не из региона, или не дај Боже из Европе коју вероватно не бисмо ни могли да платимо. И дужност нас старијих је да те људе на неки начин помогнемо, усмеримо, а и требало би им помоћи јер они чувају ове просторе – рекао је Нинослав Миљковић, председник „Јагоде” и додао да уколико се младима не пружи морална и материјална подршка, онда ће од општине остати шума са малобројним становништвом у централном насељу. 

Jagodari

Финансијску помоћ у организовању манифестације и ове године дала је локална самоуправа. Манифестацију је отворио председник Скупштине Грујица Вељковић рекавши да морамо бити одговорнији и као купци и као произвођачи.

‒ Ми као потрошачи морамо више да водимо рачуна о томе и да се трудимо да купујемо што више домаћих производа, укључујући и јагоде. Треба да подржимо наше произвођаче јер ако то не чинимо нећемо више имати овде производњу, па нећемо имати шта да једемо, а с друге стране наши произвођачи треба да се потруде да испоштују процедуру приликом прскања и да воде рачуна о каренци, како не би угрозили здравље људи – рекао је Вељковић. 

Молдавија “омела” извоз? 

Од произвођача смо чули да велики проблем представља и то што се плодови беру непажљиво, па се дешава да на руско тржиште стигну неупотребљиве и лоше јагоде. Због тога се губе контакти и поверење откупљивача, па и они произвођачи који по стандардима беру воће, некад остану без руског пласмана.

Један од већих произвођача јагода Милош Новковић из Гредетина, који ово воће гаји на хектар и по, застој у откупу за инострано тржиште види у климатским условима. Новковић сматра да откупљивачи нерадо узимају јагоду која сазрева у кишним данима, а постоје и неке гласине да је почела да стиже јагода у Молдавији и да купци из Русије чешће њу увозе због ниже цене. Овај произвођач иако сматра да цена јагода увек може бити боља ипак планира да свој производ прода по просечној цени од 120 динара. Каже и да за следећу годину производњу планира да прошири на још хектар површине.

Jagodari

Нажалост, и ове године било је произвођача који због потраге за бољим животом изван границе напуштају производњу. Милош Јанићијевић из Гредетина, који је до сада био стални учесник Дана јагода, ове године се последњи пут појавио на манифестацији јагодара у свом родном селу као произвођач. Поручио нам је да ће ускоро раскрчити своје засаде јер са породицом одлази у Немачку.

Дане јагода организовало је Удружење „Јагода” из Гредетина уз покровитељство Општине Алексинац, а уз подршку Центра за културу и уметност и Црквене општине Гредетин. Манифестацији су, поред произвођача и љубитеља јагода, присуствовали народни посланик Далибор Радичевић и директорке ЦКУ, СРЦА и Театра 91.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

twelve − 3 =