На седници Скупштине општине Алексинац, одржаној 29. јуна, одборници су већином гласова изабрали нове надзорне одборе алексиначким комуналним предузећима „Комуналне услугеˮ, „Водовод и канализација”, Јавно предузеће за путеве и стамбено комуналну делатност и именовали неколико вршилаца дужности директора у предузећима и установама чији је оснивач локална самоуправа.
Вршилац дужности директора у Јавном комуналном предузећу „Комуналне услуге” биће Далибор Марковић дипломирани грађевински инжењер, пошто садашњем директору Будимиру Марковићу истиче мандат. И директору библиотеке „Вук Караџићˮ Војкану Поповићу престаје мандат, па је за вршилаца дужности директора ове установе именована Данијела Рајковић, дипломирани библиотекар из Алексинца.
До кадровских промена није дошло у Центру за културу и уметност,па ће и у наредне четири године директор бити Маја Радоман Цветићанин, професор српског језика из Алексинца која је ту функцију обављала и у претходном мандату.
Одборници су изабрали и надзорне одборе у комуналним предузећима. Председник Надзорног одбора ЈКП „Водовод и канализацијаˮ је Данијела Новаковић, специјалиста струковни инжењер електротехнике и рачунарства из Алексиначког Бујмира, а чланови су Александра Милошевић, дипломирани библиотекар из Алексинца и Брале Голубовић, дипломирани хемичар, представник запослених.
На челу Надзорног одбора ЈКП „Комуналне услугеˮ је Драган Милојевић, дипломирани правник из Алексинца. За чланове су предложени Слободанка Јовановић, дипломирани економиста из Алексинца и Весна Лазаревић, дипломирани правник, представник запослених.
У Надзорном одбору Јавног предузећа за путеве и стамбено комуналну делатност председник је Ташана Јевтић, дипломирани правник из Алексинца. Чланови су Зоран Јонић, дипломирани економиста из Алексинца и Марина Рајковић, дипломирани економиста, представник запослених.
− Све ове одлуке нису у складу са законом. Дакле, оно што се знало, да ће директору истећи мандат је повлачило то да се распише конкурс. То локална самоуправа није урадила врло намерно и сада опет имамо нека в.д. стања. Да ствар буде гора надзорни одбор који треба да контролише тог директора је потпуно незаконито постављен, јер закон регулише да ти људи морају да испуне одређене законске услове и морају бити из области којом се баве та комунална предузећа. Овде имамо потпуно партијско постављање кадрова без размишљања о томе да ли они испуњавају законске услове. Дакле, очигледно је прекршен закон, али то није сметало скупштинској већини да изгласа ове одлуке − објашњава одборник Димић за наш портал ставове изнете пре тога за скупштинском говорницом.
Он је још и казао да, пошто чланови не испуњавају ни основне законске услове, постоји и те каква сумња да ће они уопште знати да раде свој посао, што онда по њему може да изазове проблеме у функционисању самих комуналних предузећа, а то значи и невоље за грађане који користе услуге тих предузећа.
− Члан 19. прописује да један од чланова надзорног одбора мора бити независтан члан што повлачи то да уопште није члан политичке странке, ни пре постављања на функцију. Код директора се дозвољава да замрзне политичку функцију, а код надзорног одбора се тражи да то буде потпуно независна личност која нема везе са политиком и са странкама. Ми имамо ситуацију да у овом предузећу имамо по два очигледна и врло виђена члана СНС-а и у једном и у другом комуналном предузећу, што је такође кршење закона у предузећима која су од животног значаја за све грађане општине Алексинац − појаснио је Димић своју тврдњу о кршењу закона приликом ових именовања.
Секретар СО Алексинац Драган Милојевић је био другачијег мишљења приликом тумачења одборницима неких законских одредби. По њему је закон предвидео независног члана само у надзорним одборима предузећа чији је оснивач Република Србија, док та обавеза не важи за предузећа која оснивају локалне самоуправе, односно општине.
Остало је нејасно шта је са наводном одредбом да чланови морају да буду из области којима се баве та предузећа. Добри познаваоци прилика, блиски владајућој већини, кажу да је скоро немогуће наћи такве кадрове који би за дневнице обављали тако одговорне послове у надзорним одборима, а паушална надокнада би била највероватније значајно финансијско оптерећење.
Оно што се са стране могло закључити, јесте да би можда креатори кадровске политике требало да узимају у обзир чиме се предложена особа бави и колики је обим њеног ангажовања на основном радном месту, као и у другим органима и телима. Онда не би људи из културе одлучивали о комуналијама, а појединици обављали и по неколико значајних функција. То све малобројној опозицији у локалном парламенту даје можда оправдан разлог да те одлуке тумачке као партијске, а не као интерес грађана наше општине.