У новинарском послу човек доживи лепе и тужне тренутке, нагледа се и чује за свачију муку или срећу. И када мисли да је у овој професији све преживео, ипак дођу тренуци када га освоје такве емоције да је тешко суздржати сузу. Такав један тренутак је био јуче, 20. јула, када је наша редакција сазнала да нас је у 39. години живота напустила наша драга колегиница Адријана Бранковић.
Наша Анчи, како смо је од милоште звали у редакцији, у свом кратком, али веома успешном новинарском раду, оставила је дубоке трагове у алексиначком информативном простору. Била је један од аутора емисија „Ми јесмо анђелиˮ и „Млади за младеˮ на локалном ИТВ радију и аутор и уредник емисије „Желим да кажем” на Алт радију у Алексинцу 2001 – 2005. године. Уређивала је и страну за младе у листу Алексиначка реч, а у истом листу је писала и колумну „Моја страна светаˮ. Била је и један од уредника школског часописа „Гимназијалацˮ.
Од маја 2011. године Адријана је сарадник Радио Алексинца у информативном програму и на одржавању сајта. Наша драга колегиница била је и радно ангажована у нашој редакцији пишући са успехом текстове за сајт, али и штампане медије „Ал новинеˮ и „Новости југаˮ, као и садржаје за Радио Алексинац. Велики је и њен допринос, као коаутора књиге „Лица без шминкеˮ (Разговори са ствараоцима на Фестивалу ПИП), коју су створили алексиначки новинари, а издао Центар за културу и уметност Алексинац.
Такав успех у краткотрајном бављењу овом нашом тешком професијом могла је да оствари само особа посвећена новинарској професији, наоружана знањем, великом енергијом и људском добротом коју је исказивала и према нама колегама, али и у својим медијским садржајима. Она је то могла јер је била рођена за ову професију, а и стекла је образовање које је омогућило да разуме и тумачи појаве, друштво и дешавања иако због болести није могла много времена да проводи на терену. Адриана је дипломирала на Филозофском факултету у Нишу, на Департману за новинарство, а на Департману за српску и компаративну књижевност била је апсолвент. Наша драга колегиница је била и члан Удружења новинара Србије.
Због свега горенаписаног и неизговореног, а доживеног у раду и дружењу са Аном, њене колеге из редакције трајно ће чувати успомену на њу, јер она осим људских и професионалних квалитета показала и била пример другима како треба човек да се бори за своје жеље и снове и у тренуцима када се испред њега нађу и тако велики проблеми, попут оних здравствених. Зато драга наша Анчи, била нам је част и велика школа што смо радили и дружили се са тобом. Никада те нећемо заборавити, а твој рад и однос према новинарству препричаваћемо младим колегама као светли пример који њима треба да буде професионална водиља.
Њеној породици, а посебно оцу др Братиславу Бати Бранковићу, врсном анестезиологу, а пре свега човеку, редакција упућује најискреније саучешће. Сахрана Адриане Бранковић је у уторак, 22. јула, у 12 часова на Новом гробљу у Алексинцу.