Страх и трепет у шеснаестерцу – он је мајстор који решава утакмице

Некадашњи нападач Радничког из Ниша, Радника из Сурдулице и Напретка из Крушевца, данас је лидер и капитен ОФК Напретка 1929 из Алексинца. Са више од три деценије дугом каријером, остао је препознатљив по головима и статусу једног од најбољих играча које је Алексинац изнедрио.Експлозиван, непредвидив, са изразитим осећајем за гол – страх и трепет за противничке одбране и голмане.

Тако би се могао описати Ненад Милуновић (42), капитен и један од најбољих фудбалера у историји алексиначког ОФК Напретка 1929.

Недавно је, уочи дербија против Мекиша на старту нове сезоне Нишавске окружне лиге, добио вредно признање – статуету за најбољег стрелца. Милуновић је у прошлој сезони постигао чак 49 голова, у просеку 1,63 по утакмици, чиме је постао рекордер такмичења. Његов учинак чинио је више од трећине свих погодака Напретка, који је укупно постигао 135 голова.

− Признање за најбољег стрелца ми много значи. То је свакако индивидуални успех, али без мојих саиграча не бих могао да га остварим. Фудбал је тимска игра и увек сам се водио тим приступом – он доноси голове, а због голова се фудбал и игра – каже Милуновић.

Каријеру је започео у Напретку, а као кадет прешао у друголигаша Рудар Фахоп са Алексиначког Рудника, где је заиграо за први тим. Убрзо су његов таленат препознали стручњаци и уследио је прелазак у нишки Раднички, где је стигао и до капитенске траке. Било је то у време када су Нишлије били у Другој лиги, чији је данас еквивалент Прва лига. Потом је носио дрес Радника из Сурдулице, који тада улазио у друштво прволигаша, а затим и Напретка из Крушевца, са којим је одиграо и једну полусезону у Супер лиги. Са Крушевљанима је два пута био на припремама у Анталији, у Турској.

− Играо сам доста мечева и немам неки који бих посебно издвојио. Играо сам и против Црвене звезде и Партизана, што је свакако искуство за памћење. Голова је било много, али ниједан ми није дражи од осталих – истиче Милуновић.

Поред поменутих суперлигашких клубова, бранио је боје Ртња из Бољевца, Моравице из Суботинца и кратко Мораве из Житковца. После епизоде у Раднику вратио се у Напредак, где и данас игра. У сваком клубу био је међу водећим стрелцима и најважнијим играчима без обзира на ранг такмичења.

− Напредак је за мене посебан клуб, огледало Алексинца. Нема веће награде него када те твој град и клуб цене и поштују. Не сматрам себе легендом, било је много играча који су постигли велике ствари, али ми је драго ако људи тако мисле. То ми прија – додаје капитен.

Његов тренер Далибор Петровић истиче да је Милуновић лидер екипе:

− Милункe је велики човек и професионалац, не пропушта тренинг и увек ради максимално. Висок је, стамен и има све карактеристике врсног нападача. Посебно ми је драго што поново сарађујемо и што је он алфа и омега Напретка – наглашава Петровић.

Захваљујући дугој и успешној каријери, постао је узор младим фудбалерима у Алексинцу.

− Драго ми је што сам узор деци, јер им то даје вољу и жељу да буду бољи и да ме једног дана надмаше. Нажалост, многа деца престану да тренирају када мало порасту, зато је упорност најважнија. Фудбал доноси радост и пријатељства, а они који истрају могу постати професионалци – поручује Милуновић.

Фотографије: Михајло Илић и лична архива