Мирослав Б. Ђурђановић, дипломирани машински инжењер, доктор техничких наука и редовни професор Машинског факултета Универзитета у Нишу у пензији, преминуо је у 79. години.
Мирослав Б.Ђурђановић рођен је 1940. године у Грејачу. Младост је провео у свом родном месту где се истицао и својом друштвеном ангажованошћу у културним и спортским дешавањима, посебно је био активан у стрељаштву – члан репрезентације Србије.
Као аутор и коаутор објавио је више од 80 научних радова, три приручника и две монографије (последња:Грејачки микрорејон-жртве ратова и буна у 19. и 20. веку).
Био је председник више научних и организационих одбора домаћих и међународних конференција, рецензент више десетина научних радова и књига, ментор и члан комисија за одбрану бројних магистарских радова и доктората на Универзитету у Нишу.
Био је и члан редакције часописа „Заваривање и заварене конструкције” и часописа „Трибологија у индустрији”.
Изузетно посвећен свом родном крају и својој породици.
Један од носилаца пројекта рестаурације црквеног храма „Вазнесење Христово” у Грејачу и манифестација обележавања стоте годишњице Основне школе у Грејачу и 100. годишњице Војног оркестра Србије.
Преминуо је јануара 2019.године у Нишу.
Jedan od najboljih ljudi koje sam poznavao.Saucesce porodici…
Neke od rečenica kojima je profesor započinjao predavanje o Tribologiji (nauka o trenju, habanju i podmazivanju): „Trenje Vam je nekad korisno – automobilska guma, nekad štetno – zupčanici, ali, trenje je uvek tu. U ostalom, da nije bilo trenja, ne bi bilo ni Vas…“. I svaka se generacija slatko nasmejala.
Dragi moj profesore, ostavili ste dubok trag…nedostajaće mi naši razgovori o „1912-oj“, herojima Vašeg/našeg doba, FSW-u…
Miki